| ПРОТОПРЕЗВИТЕР
ВЕЛИБОР ЏОМИЋ - РЕАГОВАЊЕ НА ИЗЈАВУ ДИРЕКТОРА УПРАВЕ ПОЛИЦИЈЕ ВЕСЕЛИНА
ВЕЉОВИЋА ОД 22.12.2008.Г.
ПОДГОРИЦА,
23.12.2008.год. - Веома ми је жао што директор Управе полиције
Веселин Вељовић преко медија погрешно информише црногорску
јавност истичући да сам „нетачно обавијештен о садржини оперативних
података које је изнио на сједници Одбора“ те да „нијесу тачни наводи
да ме је у наведеном контексту доводио у везу са овим догађајима''.
Вељовић је, умјесто појашњења нових тврдњи, отворио два питања која
се уопште не тичу моје маленкости и приватне тужбе у његовом случају.
Вељовић
се, ради скретања пажње јавности на погрешну страну, на невиђен и
државног функционера недостојан начин обрадовао што ће, како је навео,
„судски поступак бити добра прилика да црногорска јавност коначно
сазна откуда протојереју Џомићу, и не само њему, повјерљиве информације
са затворене сједнице Одбора“ и што ће то бити „могућност да дођемо
до одговора на значајна безбједносна питања“ у вези свенародног протеста
против владиног признања лажне државе Косово.
На
Вељовићеву жалост, веома сам добро обавијештен о свему ономе што сам
изнио у својој изјави. Да је Вељовић правилно обавијештен или да је
хтио да буде обавјештенији онда не би покретао ова питања која су
небитна у судском процесу који сам најавио. Директор полиције је због
тога ухваћен у погрешном информисању министра и посланика Скупштине
Црне Горе или у обмањивању црногорске јавности. Стенограм и видео
запис сједнице Скупштине на којој сам поменут и који посједујем су,
ипак, неумољиви у његовом случају.
Да
се не би дуго чекало на сензацију о „повјерљивим информацијама које
цуре са одбора“ и да се тема не би скретала са суштине на друга питања,
обавјештавам јавност да сам наведене информације добио као и сваки
грађанин ове земље пратећи телевизијски пренос сједнице Скупштине
Црне Горе 18. децембра у поподневним часовима. Наиме, посланик Бојан
Струњаш је поставио посланичко питање сљедеће садржине: „на
основу којих је сазнања директор Управе полиције Вељовић на сједници
Одбора за безбједност изнио податак да је протојереј мр Велибор Џомић
наводно био упознат са наводним активностима организатора на дан одржавања
митинга опозиције 13. октобра у вези дијељења новца младићима са задатком
да запале Скупштину ЦГ“?
Министар
Каламперовић је, са филигрански прецизном оградом од Вељовића, на
сједници Скупштине прочитао одговор на посланичко питање који му је
доставила Управа полиције. У њему стоји да је Вељовић на Одбору „изнио
одређене податке и у том контексту поменуо и протојереја мр Велибора
Џомића. Ове податке и констатације директор је саопштио у намјери
информисања чланова Одбора о посљедицама рушилачких активности 13.
октобра испред Скупштине које су имале за циљ нарушавање јавног реда
и мира и изазивања несигурности грађана радикалним дјеловањем према
појединим државним институцијама. Изнесене податке и констатације
директор Управе полиције је на сједници појаснио и демантовао“.
„Повјерљивост информација“ је оваквим одговором демантовао или је
закон прекршио Веселин Вељовић.
Умјесто
да ми се Вељовић извинио што је, помињући моје име, дезинформисао
министра, Скупштину и јавност, а посебно због штете коју ми је својим
несавјесним и неодговорним радом нанио, он би да ненадлежно полемише
са мном о догађајима на свенародном протесту од 13. октобра. Зар полиција
треба да чека нечију приватну тужбу против првог полицајца да би радила
свој посао? Колико је мени познато, важећи закон не предвиђа такву
могућност. Закон не предвиђа ни могућност да се директор полиције
у политичком обрачуну са опозицијом користи именима и достојанством
православних свештеника.
Након
читања два контрадикторна одговора Веселина Вељовића у распону од
само неколико дана намеће се питање: кога, када и зашто на овакав
начин дезинформише директор Управе полиције? Чланове Одбора, министра
Каламперовића, посланике и јавност током скупштинских активности или
све нас заједно у свом накнадном реаговању? Те одговоре ипак мора
да потраже надлежни и њему претпостављени органи и јавност, а у мом
случају ће то, ипак, учинити надлежни суд.
ИЗЈАВА
ЗА ЈАВНОСТ ПРОТОПРЕЗВИТЕРА ВЕЛИБОРА ЏОМИЋА
ПОДГОРИЦА,
22.12.2008.год. - Затечен сам и запањен чињеницом да је актуелни
директор Управе полиције г. Веселин Вељовић на сједници
Одбора за безбједност и одбрану Скупштине Црне Горе изнио бруталне
неистине и то очевидно са циљем клеветања грађана Црне Горе и вођења
класичне полицијске ујдурме. Наиме, на 24. сједници Одбора за безбједност
(иначе, затвореној за јавност) која је одржана 10. децембра ове године,
Веселин Вељовић је чланове Одбора „у повјерењу информисао“ да је постојао
наводни план Андрије Мандића као најпрепознатљивијег
организатора митинга против владиног признања лажне државе Косово
- за паљење зграде Скупштине Црне Горе те да је у свом стану наводно
дијелио новац неким младићима, а да су у то, без знања Митрополита
Црногорско-Приморског г. Амфилохија, била укључени свештеници
Велибор Џомић и Бранко Тапушковић. Та дезинформација
се одмах проширила кроз парламент, а потом је и обзнањена на сједници
Скупштине Црне Горе од 18. децембра и наредних дана у медијима.
Под
пуном моралном и кривичном, а посебно свештеничком одговорношћу обавјештавам
јавност да са дезинформацијама које је изнио директор полиције Веселин
Вељовић немам никакве везе. Не знам да је постојао наводни план организатора
за паљење Скупштине. Не знам ни да је Андрија Мандић у својој кући
наводно дијелио новац неким младићима са задатком да запале Скупштину.
У
вријеме припреме и организовања опозиционог митинга испред Скупштине
ја сам се са групом од 50 вјерника налазио на поклоничко-ходочасничком
путовању у Манастиру Хиландару на Светој Гори, Крфу и Виду (Грчка).
То је уредно евидентирано у мом пасошу, а најављено у медијима мјесец
дана прије митинга.
Друго,
и широј јавности је, а посебно полицији која овдје, по свему судећи,
прати „све и свја“, добро познато да ја с разлогом годинама немам
никаквих, чак ни личних контаката са Андријом Мандићем, који је у
Вељовићевој (дез)информацији означен као главни организатор једне
такве криминалне активности.
Када
у правној држави полиција добије одређена сазнања о постојању рушилачких
намјера и планова за паљење зграде највишег законодавног тијела у
земљи, зар се на такав начин бори против таквих криминалних активности?
Не могу да не констатујем да ни протојереј Бранко Тапушковић ни моја
маленкост у Црној Гори као секуларној држави не посједујемо посланички
имунитет који би нас заштитио од кривичне одговорности. Да је све
то било тако онда не би постојао ниједан разлог да не будемо уредно
позвани у полицију, саслушани у овом случају и евентуално процесуирани.
Не
чудим се полицијским активностима да ме широј јавности, умјесто као
нормалног грађанина и канонског свештеника Митрополије Црногорско-Приморске
који никада није имао проблема са законом, полицијским методама „нацртају“
као наводног „екстремисту“. Најчудније је да се ових дана полицијске
„шаптачке“ активности у овом правцу и настављају дјеловањем активиста
једне опозиционе странке кроз срачунато пласирање дезинформација „на
терену“ да су напријед изнијето „свештеници доставили Веселину Вељовићу!?!“
Вељовић,
на жалост, не зна да сам ја, заједно са протојерејем Радомиром Никчевићем,
освештао зграду Скупштине Црне Горе можда и прије него што је он постао
директор полиције. Зар би било нормално да један свештеник било коме
и било када благосиља паљење објекта, који је са благословом Божијим
освештао?
Сачекао
сам да са својом породицом и пријатељима у миру прославим своју Крсну
Славу Светог Николу. Обавјештавам јавност да ћу код надлежног суда
одмах након овог реаговања, због неизмјерне претрпљене штете, против
директора полиције Веселина Вељовића поднијети приватну тужбу.
У
ПОДГОРИЦИ ПРОМОВИСАНА КЊИГА НЕДЕЉКА РАДОСАВЉЕВИЋА «ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
У БЕОГРАДСКОМ ПАШАЛУКУ»
ПОДГОРИЦА,
22.12.2008.год. - У Духовном центру ЦО Подгорица синоћ је
промовисана књига «Православна Црква у Београдском пашалуку» историчара
др Недељка Радосављевића, научног савјетника у Историјском институту
Српске академије наука и умјетности.
О
књизи су говорили: парох подгорички протојереј мр Велибор Џомић, мр
Жарко Лековић, Предраг Ражнатовић и аутор.
«Иако
се књига коју вечерас промовишемо својим насловом не тиче Црне Горе,
морам да кажем да је овај научни рад итекако значајан за област историје
Цетињске Митрополије», рекао је отац Велибор Џомић. «Тај рад, наиме,
по својој ширини и дубини сагледава стање наших светосавских епархија
након 1766. године. Овај период, о коме управо говори наш аутор, јесте
период од када је турски окупациони султан Мустафа III својим бератом
из септембра 1766. године укинуо Пећку Патријаршију до 1831. године,
када је од стране Цариградске Патријаршије Црква у Србији стекла аутономију»,
објаснио је он.
«Други
значајан датум је 8. октобар 1879. године, када је томосом Васељенског
Патријарха Јоакима III Православна Црква у Кнежевини Србији добила
канонски аутокефални статус», нагласио је отац Велибор и додао да
је значајан догађај из 1816. године када је Архимандрит Мелентије
Никшић изабран за епископа, јер је он био први Србин са епископским
чином у Србији након гашења Пећке Патријаршије.
Препоручујући
књигу Недељка Радосављевића Предраг Ражнатовић је посебно истакао
значај њеног уводног поглавља. «У њему се даје ретроспектива доласка
Турака и освајања византијских и балканских простора. То је драгоцјено,
јер се из уџбеника за основне и средње школе то врло тешко може систематизовати.
Из овог поглавља лаик веома лако и брзо упија знање о томе захваљујући
ауторовом сјајном стилу, течном и јасном језику», подвукао је професор
Ражнатовић.
Мр
Жарко Лековић је казао да су у овој књизи исправљени оскудни подаци
који се налазе у синтезама српске националне историје новог вијека,
а који се односе на питање граница бројних епархија на српском етничком
простору, броју цркава и манастира, њиховом имовном стању и броју
и учености свештенства.
На
крају промоције публици се обратио и аутор књиге, који је подсјетио
да се књига бави временом у којем су ишчезавале аутокефалне Цркве
ба Балкану и када је Васељенска Патријаршија тежила да обједини цјелокупно
православље на његовом тлу. «Овај период је у историографији остао
под утицајемн стереотипа који су настали још у деветнаестом вијеку,
а вођени су ненаучним императивима, па сам имао намјеру да разјасним
улогу епископа који су постављани од Васељенске након укидања Пећке
Патријаршије. Дошао сам до закључака који нијесу сасвим у складу са
досадашњих резултатима које је истицала историјска наука, било да
се ради о руској, бугарској, румунској или некој другој историографији.
Наиме, већина тих епископа, која је долазила из Цариградске Патријаршије,
сасвим је нормално и сасвим предано вршила своју архијерејску дужност»,
рекао је између осталог др Недељко Радосављевић.
МОНАШЕЊЕ
У МАНАСТИРУ РУСТОВО
ЦЕТИЊЕ,
22.12.2008.год. - Његово Високопреосвештенство Архиепископ
Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио
је синоћ са свештенством бденије у манастиру Рустово у Паштровићима.
У току бденија Владика је расофорне монахиње Олгу и Татјану замонашио
у малу схиму, а искушенице Јулијану и Јелену такође у малу схиму,
давши им монашка имена Теодора и Луција.
Бденију
и чину монашења присуствовало је бројно свештенство Митрополије Црногорско-приморске
и Епархије Будимљанско-никшићке.
Р.В.
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ ОСВЕШТАО ОБНОВЉЕНУ ЦРКВУ У ТУДОРОВИЋИМА
ЦЕТИЊЕ,
21.12.2008.год. - Његово Високопреосвештенство Архиепископ
Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије освештао
је данас обновљену саборну цркву Светог Николе у Тудоровићима код
Светог Стефана и у њој служио Свету архијерејску литургију.
«Како
људе, који у име Божје граде оно што граде, Бог обдари, каквим чудесним
даровима», рекао је Владика у архипастирској бесједи вјерницима. «Широм
свијета постоје храмови грађени у славу Божију, претварани у дом Божји
и у мјесто обитавања славе Његове. Ево једног од таквих храмова сграђеног
рукама, вјером и жртвом ваших и наших предака, храма Светог оца Николаја
који је поново заблистао својом првобитном љепотом», казао је он.
«Усудио
бих се да кажем да је он данас љепши него што је икада био од времена
своје градње. Као што је он заблистао својом љепотом, тако да и ми
данас улазећи у овај освештани, обновљени храм можемо мирне душе да
кажемо Господе, завољех љепоту дома Твога и мјесто обитавања славе
Твоје, јер је Свето мјесто», рекао је Митрополит Црногорско-приморски.
«Ово
је Свето мјесто, јер на њему је једини Свети Господ проговорио и говорио
од тренутка када је храм саграђен. Његова ријеч је ућутала једно одређено
вријеме због непогода и землотреса, а могуће и због наших људских
слабости и отуђења од Светог мјеста обитавања славе Божје. Али ево
поново, благодарећи вашо вјери и вашем труду, на челу са нашим Стевом
Јовановићем и градитељским одбором и уз труд неимара, овај храм данас
радује и небо и земљу. Радују се кости предака, свих оних који су
на било који начин, од полагања његових темеља до данас, уградили
себе у овај храм», казао је Митрополит Амфилохије.
Митрополит
Амфилохије је поводом празника Светог Николе, славе обновљене цркве
у Тудоровићима, благословио и пререзао славски колач.
Р.В.
САОПШТЕЊЕ
ЗА ЈАВНОСТ - РЕДОВНО БРАТСКО САБРАЊЕ СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА МИТРОПОЛИЈЕ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ
КОТОР,
20.12.2008.год. - Редовно братско сабрање свештенства и монаштва
Митрополије Црногорско-Приморске одржано је у Котору. Свету Архијерејску
Литургију у Храму Светог Николе у Старом граду служио је Његово Високопреосвештенство
Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски г. Др Амфилохије
уз саслужење Његовог Преосвештенства викарног Епископа Диоклијског
г. Јована и више свештенослужитеља.
По
древном предању Цркве Христове, најприје се Високопреосвећени Архиепископ
г. Амфилохије осврнуо на прилике у којима се у протеклој години остваривала
еванђелска мисија Митрополије Црногорско-Приморске. Изражена је велика
радост што се из године у године, и поред релативно отежаних услова,
повећава број свештенства и монаштва, а тиме и поспјешује духовна
обнова Црне Горе.
Тема
овогодишњег свештеничког сабрања тицала се људског покајања као једне
од темељних вриједности православног хришћанства. Предавање на постављену
тему је одржао презвитер мр Саво Денда, парох Тиватски. У дискусији
која је услиједила констатовано је да је покајање насушна потреба
и једини здрави начин живљења и постојања човјека у сваком, па и у
овом времену. На тој вриједности почива и сваки истински напредак
личности и друштва.
Свештенство
је једнодушно указало на потребу и неопходност што скоријег омогућавања
права дјеце на остваривање њиховог права на вјерско образовање у јавним
школским установама као темељног права међународних докумената. У
том правцу, посебно апелујемо на државну власт да у процесу европских
интеграција у најскорије вријеме и овом, као и питању вјерске службе
у оружаним снагама, посвети одговарајућу пажњу.
Посебно
је важно да се, у духу започетог и отвореног дијалога између Цркве
и државе након одржавања научног скупа „Црква и држава у Црној Гори
данас“, што скорије започне са припремом и радом на квалитетном уређивању
односа између Цркве и државе на темељу међународних докумената и поштовања
предања и устројства Цркве Христове у Црној Гори оличеној у Митрополији
Црногорско-Приморској и Епархијама Будимљанско-Никшићкој, Милешевској
и Захумско-Херцеговачкој. Реституција одузете црквене имовине ни у
ком случају није у узрочно-посљедичној вези са овим питањем те се,
на бази унапређивања примјене постојећег закона, што прије мора започети
са процесом повратка одузете имовине црквана и вјерским заједницама.
Поводом
најаве анатемисаног и проклетству предатог бившег свештеника Мираша
Дедеића да на Бадњи дан ложи лажне бадњаке испред Цетињског Манастира
упозоравамо да такви захтјеви не представљају ништа друго до јавне
позиве на грађанске сукобе са несагледивим посљедицама. У том правцу
очекујемо од представника државне власти да и у овом случају досљедно
примјењују важеће законе.
Свештенство
и монаштво Митрополије Црногорско-Приморске са истом ревношћу наставља
своју свештену еванђелску благодатну мисију у Црној Гори, а свима
православнима и свим људима добре воље честита наступајуће божићне
и новогодишње празнике радосно поздрављајући
МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
СУСРЕТ
МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА И ЕПИСКОПА ГРИГОРИЈА (Саопштење Епархије Захумско-херцеговачке)
ТРЕБИЊЕ,
19.12.2008.год. - Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски
Г. Амфилохије је на празник Св. Николaja посетио манастир Тврдош поводом
крсне славе Св. Николаја Мирликијског, коју слави умировљени Епископ
захумскохерцеговачки Г. Атанасије. Том приликом Митрополит је братски
разговарао са Епископом захумскохерцеговачким Г. Григоријем, који
столује у манастиру Тврдошу.
Разговор
је вођен о текућим црквеним питањима, као и о немиру који је настао
у јавности после неовлашћеног објављивања писма Епископа Григорија
упућеног Архијерејима Српске Православне Цркве. Разговор је вођен
у духу саборног предања Цркве. Епископи су се сложили да горућа питања
наше помјесне Цркве треба, као што је то одувјек бивало, рјешавати
кроз највише законодавне и извршне органе Светог Архијерејског Сабора
и Светог Архијерејског Синода. Показало се да претјерано уплитање
јавности кроз медије у овакве врсте животних питања не само што не
доводи до правих рјешења него постојеће проблеме још више усложњава.
Дијалог
је свакако потребан и он је у самој природи Цркве и њеног устројства,
но предуслов је да се он врши на правом мјесту и на прави начин. Апостолски
и саборни дијалог увјек доводи до онога до чега је и довео Први Сабор
у Јерусалиму који је завршен ријечима: Изволи се Духу Светоме и нама...
закључили су епископи.
Информативна
служба Епархије Захумско-херцеговачке
У
МАНАСТИРУ ВРАЊИНА СЛУЖЕНО СВЕНОЋНО БДЕНИЈЕ
ЦЕТИЊЕ,
19.12.2008.год. - Поводом празника светога Николаја, небеског
покровитеља Манастира Врањина, у овом древном светосавском манастиру
и негдашњем центру Зетске епископије и митрополије, одслужено је Свеноћно
бденије са Светом Литургијом.
И
поред лошег времена и неприступачности манастира Врањина, у молитви
на истоименом Полуострву на Скадарском Језеру, узело је учешћа монаштво
неколико манастира из Црне Горе, вјерни народ из Подгорице, Зете и
Цетиња као и један високи гост из братске Православне Русије.
Свеноћно
бденије служили су настојатељ Манстира Ком игуман Хрисостом (Нешић)
и настојатељ манастира Режевићи јеромонах Јефрем (Савин), док је Свету
Литургију служио настојатељ Манастира Врањина, јеромонах Петар (Драгојловић).
После завршетка Благодарења у манастирском храму Светога Николе, отац
Петар је у Зетској Соби манастира Врањина, пресекао славски колач
и освештао славско жито, након чега су сви присутни приступили трпези
љубави коју су заједно припремили многи добротвори Светониколајевске
врањинске обитељи.
Р.В.
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА ОРЈОЈ ЛУЦИ КОД ДАНИЛОВГРАДА
ЦЕТИЊЕ,
19.12.2008.год. - Поводом празника Светог Николаја Мирликијског,
храмовске славе цркве на Орјој луци код Даниловграда, Његово Високопреосвештенство
Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије
данас је са свештенством у овој цркви служио Свету Архијерејску Литургију.
Говорећи
о богољубљу и човјекољубљу Светог Николаја Мирликијског, Владика је
рекао да је Свети Николај истином живио, њоме се бранио, на њој градио
свој живот. Вјера у Сина Божјег била је темељ његовог живота, богољубља
и човјекољубља. «Он је тајно убацивао златнике у дом онога сиромаха
да би могао да удаје своје кћерке. Тако се он у цијелом свом животу
показао као велики човјекољубац и богољубац», рекао је Владика Амфилохије.
«Његово
богољубље и човјекољубље није престало ни до данашњега дана. Ко је
заштитник морнара и помораца, ако није Свети Николај Мирликијски?
Колико је само храмова подигнуто по острвима и на обалама морским
њему у част, као знамење његовог присуства и његовог благодатног дејства!
Ево и овдје код нас у Приморју, у Грбљу, ено храма на једној хриди
кога је подигнуо један морнар кога је Свети Николај спасио од бродолома»,
подсјетио је Владика.
Владика
је рекао да није случајно што је Свети Николај толико поштован у читавом
свијету, и на Западу и на Истоку. «Он је онај који доноси дарове дјеци
пред Божић, онај коме су посвећени толики храмови широм православнога
свијета. Он је онај чије име краси имена безбројних људи. Колико је
само Николаја светитеља који су се на њега угледали и Никола који
су његово име примили и примају, узимајући њега као свог небеског
покровитеља и заштитника! Ето, дакле, чиме је Свети Николај побиједио
и побјеђује народе – својим човјекољубљем и својим богољубљем», закључио
је Митрополит Амфилохије.
Митрополит
Амфилохије служиће сјутра Свету Службу Божију у цркви Светог Николе
у Котору, са почетком у осам часова. Након Литургије биће одржан братски
састанак свештенства Митрополије Црногорско-приморске.
С.Ж./Р.В.
ДОЊЕЦКА
ЕПАРХИЈА "КИЈЕВСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ" ВРАЋА СЕ У ОКРИЉЕ КАНОНСКЕ ЦРКВЕ
ДОЊЕЦК,
18.12.2008.год. - Челник Доњецке епархије самопроглашене
"Кијевске патријаршије" иступио је са молбом да њега и његову паству
прими под своје крило Украјинска православна црква.
"То
је наш коначни избор. Тај избор одговара подстојећем законодавству
Украјине у области слободе савјести, и у њему нема никаквих политичких
тајних разлога", ИНТЕРФАКС цитира изјаву "Архиепископа доњецког и
мариупољског" Јурија дату украјинској Комсомолској правди.
Поглавар
неканонске епархије упутио је првојерарху Украјинске православне цркве
писмо са молбом за присаједињење Московској патријаршији.
"Свестрано
подржавајући жељу украјинског народа и предсједника Украјине, која
се тиче стварања јединствене помјесне Православне цркве, изабрали
смо пут канонског рјешавања проблема раскола украјинског православља",
речено је у писму.
Крајем
новембра синод "Кијевске патријашије" под предсједавањем његовог вође
Филарета Денисенка искључио је Архиепископа Јурија Јурчика из састава
"епископата" те организације и запријетио му да служи.
Повод
за такву одлуку је предлог Ј. Јурчика да се Денисенко пошаље у пензију
"ради измирења православних у Урајини". На засједању своје епархије
Ј. Јурчик је изјавио да Филарет намјерно затеже преговарачки процес
са Московском патријаршијом и "Украјинском православном аутокефалном
црквом" по питању уједињења, покушавајући да из корјена пресијече
покушаје стварања неопходних услова за почетак конструктивних преговора.
Извор:
Православие.Ру
С руског: Марија Живковић
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ СЈУТРА СЛУЖИ НА ОРЈОЈ ЛУЦИ КОД ДАНИЛОВГРАДА
ЦЕТИЊЕ,
18.12.2008.год. - Његово Високопреосвештенство Архиепископ
Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служиће
сјутра са свештенством Свету Службу Божију у цркви Светог Николе на
Орјој луци код Даниловграда.
Света
Литургија почеће у девет часова.
Р.В.
СВЕТИ
ЈОВАН ДАМАСКИН – СЛАВА ПОДГОРИЧКОГ ЦРКВЕНОГ ХОРА СВЕТОГ АПОСТОЛА МАРКА
ПОДГОРИЦА,
18.12.2008.год. - Подгорички црквени хор Светог апостола
и јеванђелиста Марка синоћ је прославио своју крсну славу - празник
Светог Јована Дамаскина, 16. година постојања и представио свој први
ЦД.
Пред
почетак концерта у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења слављеницима
и гостима обратио се Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит
Црногорско-приморски Господин Амфилохије.
«Свети
Јован Дамаскин, једна од најзначајнијих личности у историји хришћанства,
у себи је објединио и ону спољашњу и ону унутарњу мудрост коју само
Бог и Дух Свети може дати људима», рекао је он честитајући славу члановима
хора. «Свети Јован Дамаскин, универзални човјек, човјек Божји, био
је зналац хеленске философије, био је богослов, био је како би ми
то данас рекли и – естетичар. Био је велики и дивни пјесник. Најдивније
пјесме написане људском руком написао је Свети Јован Дамаскин», подсјетио
је Владика Амфилохије.
Владика
је подсјетио присутне и на Дамаскинов знаменити спис о поштовању икона.
«Он је и руку био изгубио, била му је одсјечена због тога што је писао
у част Светих икона. Тај догађај је везан за икону Тројеручицу, икону
Мајке Божије. Одјечена рука му је у току ноћи, клечећи пред скривеном
иконом Мајке Божје Тројеручице, зацијелила. Он је, по предању, онда
дао да се уради она трећа сребрна рука на икони која је чувана у лаври
Светог Саве Освећеног до доласка Светог Саве Српскога. Тада је по
завјештању Светог Саве Освећеног та икона предата Светом Сави Српскоме.
И ено је данас у манастиру Хиландару», казао је Митрополит Амфилохије.
«Зато
наш хор није могао одабрати бољега покровитеља од Светог Јована Дамаскина.
Нека им је срећна и благословена крсна слава», закључио је Владика.
«Хор
Светог апостола Марка је од малог постао велики, он данас има око
четрдесет чланова и овај ЦД је круна нашег шеснаестогодишњег рада»,
казала је Радио-Светигори диригент Људмила Радовић.
Концерту
је присуствовао и Његова екселенција амбасадор Њемачке у Црној Гори
господин Петер Плате.
С.Ж./Р.В.
БДЕНИЈЕ
НА ВРАЊИЊИ У СЛАВУ И ЧАСТ СВЕТОГ НИКОЛЕ
ЦЕТИЊЕ,
17.12.2008.год. - У манастиру Врањина на Скадарском језеру
сјутра веће ће бити служено свеноћно бденије у славу и част празника
Светог Николаја Мирликијског, небеског заштитника ове древне немањићке
Светиње.
У
наставку бденија биће служена Света Литургија са причешћем вјерних.
Началствоваће настојатељ манастира Ком игуман Хризостом уз саслужење
свештеномонаштва из оближњих манастира на језеру.
Бденије
ће почети у 22 сата.
Р.В.
У
ЦЕТИЊСКОЈ БОГОСЛОВИЈИ ДАНАС ПОЧИЊЕ ЗИМСКИ РАСПУСТ
ЦЕТИЊЕ,
17.12.2008.год. - У Богословији Светог Петра Цетињског на
Цетињу Сједницом Наставничког савјета данас је окончана редовна настава
у првом полугодишту школске 2008/2009. године.
Од
данас до 21. јануара у Цетињској Богословији ће трајати зимски распуст.
Према
изјави ректора ове црквено-просветне установе протојереја Гојка Перовића,
Наставнички савјет је задовољан оствареним успјехом у настави и васпиташтву
на крају првог полугодишта.
Р.В.
ВЛАДИКА
ЈОВАН СЛУЖИО НА МОКРИНАМА КОД ХЕРЦЕГ-НОВОГ
ЦЕТИЊЕ,
17.12.2008.год. - Његово Преосвештенство викарни Епископ
Диоклијски Господин Јован служио је јутрос, поводом празника Свете
великомученице Варваре, Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној
овој Светитељки на Мокринама код Херцег-Новог.
Након
Литургије Владика је началствовао празничном литијом око храма и благословио
и пререзао славски колач.
Владика
Јован је у 15 часова у цркви Светог Спаса на Топлој служио парастос
Олги Комненовић, првој предсједници Кола српских сестара из Херцег-Новог,
које слави деведесетпету годишњицу од оснивања, и њеном мужу Мирку,
добротвору Кола и тадашњем градоначелнику Херцег-Новог.
Поводом
ове годишњице вечерас је у херцегновској дворани «Парк» одржана духовна
академија, на којој је о Колу српских сестара из Херцег-Новог, његовом
историјском путу и активностима говорила предсједница госпођа Драгица
Спајић.
Владика
Јован је затим одржао свечану бесједу, а у наставку програма Новљанима
су се преставили православни хорови «Свети Василије Острошки» из Кумбора,
«Свети Сава» из Херцег-Новог и «Рождество» из Бијеле.
Р.В.
БУГАРСКА
ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ДОБИЛА НОВИ УСТАВ
РИЛСКИ
МАНАСТИР - БУГАРСКА, 13.12.2008.год. - 12. децембра ујутру
званично је завршио са радом Шести Црквено-народни сабор Бугарске
православне Цркве, на коме је донијет нови Устав БПЦ, саопштава сајт
Двери.Бг.
Увече
11. децембра, за вријеме рада Треће сесије Шестог црквено-народног
сабора БПЦ делегати свих епархија потписали су текст пројекта новог
Устава Цркве, што значи да је дати пројекат утврђен.
Затварајући
Сабор Патријарх Максим је изразио захвалност његовим организаторима
и учесницима и казао да ће "донијете одлуке и документа дати нов допринос
историјским напорима наших достојних претходника и савременика који
су се преселили у вјечност - сабраће архијереја, свештенослужитеља
и православних хришћана, који су се трудили у корист Бугарске цркве".
Једна
од најважнијих економских одлука које су донијете на Сабору је стварање
централизованог буџета Бугарске цркве. Он ће се формирати од средстава,
које ће издвајати митрополити, и под контролом Светог синода финансираће
ставропигијалне манастире, богословије и виша духовна училишта, плате
црквнеослужитељима и онима који служе у Митрополији. При томе није
утаначено који проценат од својих прихода су митрополити дужни да
одвоје за општу касу.
Донијете
су одлуке о стварању добровољних пензионерских фондова за свештенике
и за употребу свијећа у храмовима, које су израђене само у Синодалним
производним комплексима.
Бурне
дебате је изазвао предлог о стварању општег регистра имовине БПЦ.
Неки митрополити су сматрали да такав регистар треба да се састави
само на нивоу Митрополије. Већина делегата, међу њима и Патријарх
Максим, изгласали су општецрквени карактер регистра, коме ће приступ
имати главни секретар Светог синода Епископ стобијски Наум.
Извор:
Благовест.инфо
С руског: Марија Живковић
СВЕТИ
АПОСТОЛ АНДРЕЈ ПРВОЗВАНИ – ЗАВЈЕТНА СЛАВА МЈЕШТАНА ВРАЊИНЕ
ЦЕТИЊЕ,
13.12.2008.год. - Данас је у селу Врањина на Скадарском Језеру
Светом литургијом прослављен Свети апостол Андреј Првозвани, завјетна
слава свих Врањинаша. Службу Божију у пуном сеоском храму Светога
Николе, служили су настојатељ Манастира Светога Николе на Врањини
јеромонах Петар (Драгојловић) и парох зетски јереј Жељко Ћалић.
Током
Литургије пригодном бесједом окупљеним вјерницима, обратио се отац
Петар, истакавши важност Христових ријечи упућених Светоме апостолу
Андреју „дођи и види“, и позвавши све присутне да у личном
молитвеном и литургијском контакту ближе упознају Христа Бога и Његову
Богочовјечанску благост.
После
причешћа вјерног народа, међу којима је било и пуно дјеце, по древном
сеоском обичају извршена је и литија око храма, а јеромонах Петар
је заједно са оцем Жељком пресјекао и славски колач који је ове године
припремио домаћин славе г.Владо Сјеклоћа.
На
крају Службе Божије јеромонах Петар и отац Жељко објавили су народу
да ће на Бадњи Дан бити служена Света литургија када ће се организовати
и саборно крштење свих оних Врањинаша који то желе а који још нису
примили ову Свету Тајну.
Иначе
на данашњи дан сви житељи Врањине посте, не излазе на Језеро и не
раде уобичајене рибарске и друге послове, већ Светога Андреја прослављају
у својим домовима. Овај обичај се усталио још преко сто година уназад,
када је на молитве сељана управо на Светога апостола Андреја Првозваног,
његовим молитвеним посредништвом, Бог чудом зауставио шпанску грозницу
која је однела на десетине живота у Врањини.
Р.В.
У
БУГАРСКОЈ НАСТАВЉА РАД ЦРКВЕНО-НАРОДНИ САБОР
СОФИЈА,
12.12.2008.год. - 9. децембра у Рилском манастиру почела
је са радом трећа сесија Шестог црквено-народног сабора Бугарске православне
цркве, саопштава сајт Двери.Бг.
На
сесији, којој присуствују делегати из свих епархија Бугарске православне
цркве и која ће трајати до 12. децембра, планирано је да се прокоментарише
текст пројекта новог Устава БПЦ који је припремила специјална комисија.
Преостала
неријешена питања, углавном, се тичу црквених судских поступака, система
црквених казни, дисциплинске одговорности функционера црквених ресора,
такође је планирано да се расправи о систему расхода који иду за црквене
потребе и њихова контрола.
Извор:
Патријархија.Ру
С руског: Марија Живковић
ПОМЈЕСНИ
САБОР РУСКЕ ЦРКВЕ ОД 27. ДО 29. ЈАНУАРА БИРА НОВОГ ПАТРИЈАРХА
МОСКВА,
11.12.2008.год. - Свети синод РПЦ који је засједао 10. децембра
одредио је датум предстојећег Помјесног сабора РПЦ, на коме ће бити
изабран нови Патријарх московски и све Русије. Одлуком Синода Помјесни
сабор ће се одржати у Москви од 27. до 29. јануара 2009. г.
У
складу са Уставом РПЦ раду Помјесног сабора ће претходити Архијерејски
сабор, који ће се одржати 25. и 26. јануара.
Одлуком
Синода оформљена је комисија за припрему Помјесног сабора РПЦ, у чији
састав је укључено 29 људи, међу којима архијереји, клирици и мирјани.
Интронизација
новог Патријарха ће бити 1. фебруара. 2009. године.
Извор:
Седмица.Ру
С
руског: Марија Живковић
ПРВОЈЕРАРХ
ГРЧКЕ ЦРКВЕ ПОЗИВА ДА СЕ ПРЕКРАТИ НАСИЉЕ У ГРЧКОЈ
АТИНА,
11.12.2008.год. - Предстојатељ Грчке православне цркве Архиепископ
Јероним позвао је да се прекине насиље, које у Грчкој траје већ пети
дан послије погибије 15-годишњег младића у сукобу са полицијом, саопштава
РИА "Новости".
"То
што се десило је трагедија. Врло је много рушевина, а погибија човјека
увијек је највећи губитак. Нико нема права да одузме људски живот",
казао је Архиепископ представницима грчких СМИ у Москви, када је допутовао
на сахрану Његове Светости Патријарха московског и све Русије Алексија.
"Мислим
да се трагедија не може ријешити палећи и уништавајући љидима куће,
који такође имају проблеме", додао је Археипископ. По његовим ријечима,
са сложеном ситуацијом се може борити само заједничким напорима цијелог
друштва, а такође и Цркве.
Стотине
здања је запаљено, десетине људи је пострадало у нередима у низу грчких
градова.
Извор:
Православие.Ру
С
руског: Марија Живковић
ФОТОГРАФИЈА
СВЈАТЈЕЈШЕГ ПАТРИЈАРХА АЛЕКСИЈА ДРУГОГ ЗАМОРОТОЧИЛА НА ДАН ЊЕГОВЕ
САХРАНЕ
ОМСК,
10.12.2008.год. - На дан опраштања од Предстојатеља РПЦ на
његовом портрету, који се чува у храму Преподобног Серафима Саровског
у селу Руска Пољана Омске области, појавиле су се капљице мира.
"Први
пут је фотографија Свјатјејшег заплакала на љето 2007. г. за вријеме
јутарње службе", прича настојатељ храма отац Јован. "Уочи дана рођења
Његове Светости на портрету се појавила још једна мрља од мира. На
дан сахране Алексија Другог фотографија је замироточила новом снагом!
Господ је дао знак да праведник стоји крај Његовог престола".
Извор:
Седмица.Ру
С руског: Марија Живковић
ВЛАДИКА
ЈОВАН У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ СЛУЖИО ЗАУПОКОЈЕНУ ЛИТУРГИЈУ РУСКОМ ПАТРИЈАРХУ
АЛЕКСИЈУ
  ЦЕТИЊЕ,
09.12.2008.год. - По благослову Високопреосвећеног Архиепископа
Цетињског Митрополита Црногорско-приморског Господина Амфилохија,
а поводом упокојења Свјатјејшег Патријарха Московског и све Русије
Алексија Другог, Његово Преосвештенство Викарни Епископ Диоклијски
Господин Јован служио је јутрос са свештенством Митрополије Црногорско-приморске
заупокојену Архијерејску Литургију у Цетињском Манастиру.
«Упокојење
једног таквог јерарха Цркве Божије какав је Свјатјејши Патријарх Алексиј,
ми православни не гледамо тако трагично као што би то чинио остали
свијет, него нас упокојење једнога архијереја поучава», рекао је Владика
Јован у архипастирској бесједи вјернима.
  «С
једне стране, да знамо да смо сви на овој земљи пролазници, а с друге
стране да кроз молитву више себе опомињемо какви ми треба да будемо»,
рекао је он.
«Ми се молимо Господу за покој душе његове. Он нас је и овдје, у Цетињском
манастиру 1994. године десницом Светог Јована благословио и знамо
који су благослови дошли од Свете Русије. Сјећања на његову личност
говоре о једној громади Православља, о личности која превазилази етнос,
нацију и саму Русију. Он је васељенски по лику, појави, по свом дјелању
зато што је себе предао Господу, што се надахњивао Светом службом»,
нагласио је Владика Јован.
  «Данас
видимо колика је пасхална порука из Православне Русије која је васкрсла
управо благодарећи сили Божијој Христовој и молитвама Светих Божјих
угодника. Колико је цркава, колико манастира обновљено, да данас видите
не ону посрнулу него васкрслу Русију која је у свјетлости Царства
Небеског, овдје и сада», казао је Епископ Диоклијски Господин Јован.
Светој
Служби у Цетињском Манастиру присуствовао је Његова Екселенција Амбасадор
Руске Федерације у Црној Гори господин Јаков Герасимов са сарадницима,
као и директор Међународног Фонда Јединства Православних Народа за
Србију и Црну Гору господин Славко Крстајић.
Р.В.
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ ПРЕДВОДИЋЕ ДЕЛЕГАЦИЈУ СПЦ НА САХРАНИ ПАТРИЈАРХА АЛЕКСИЈА
ЦЕТИЊЕ,
08.12.2008.год. - Његово Високопреосвештенство Архиепископ
Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије предводиће
делегацију Српске Православне Цркве на сахрани блаженоупокојеног Патријарха
Московског и све Русије Алексија Другог.
По
благослову Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Амфилохија,
а поводом упокојења Патријарха Алексија, Његово Преосвештенство Епископ
Диоклијски Господин Јован служиће сјутра са свештенством заупокојену
литургију у катедралном храму Цетињског манастира, са почетком у осам
часова.
Литургији
ће присуствовати Његова Екселенција амбасадор Руске Федерације у Црној
Гори Јаков Герасимов са сарадницима.
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЋЕЛИЈИ ПИПЕРСКОЈ
ЦЕТИЊЕ,
07.12.2008.год. - Његово Високопреосвештенство Архиепископ
Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио
је данас са свештенством Свету службу Божију у манастиру Ћелија Пиперска.
Тумачећи
ријечи Светог псалмопојца Давида Благослови душо моја Господа
и сва унутрашњости моја благосиљај Име Његово Свето, Владика
Амфилохије је рекао да је све што постоји запечаћено том благом ријечју
Божјом, моћном и чудотворном. «Човјек као најсавршеније Божје створење
је управо на најсавршенији начин запечећен Божјом силом, Божјом ријечју,
Божјом мудрошћу», казао је он.
«Човјек је благословено биће. Све је благословено што постоји на земљи
и на небу, видљиво и невидљиво, у знаним и незнаним свјетовима. Све
почива и живи тим благим словом Божјим, ријечју Божјом кроз коју је
све постало што је постало и без које ништа не постоји што постоји.
И ако је тако са творевином Божјом, ако је тако са нама, ако живимо,
дишемо и постојимо том благом ријечју, тим благим словом Божјим, онда
је природно да наш узврат буде такође благослов», објаснио је Архиепископ
Амфилохије.
«Као што Бог нас благосиља да и ми благосиљамо Име Његово, да га благосиљамо
за творевину којом нас је обдарио, за сунце које нас грије, за здравље
које смо добили, за рођење што смо се родили на овој земљи и за све
оно што нам Бог дарује – за храну којом се хранимо, воду коју пијемо,
за љепоту Божје творевине у којој живимо... За све то Бога благосиљамо
и Његову доброту, мудрост, живећи Његовим благословом и узвраћајући
му својим благословом», рекао је он.
«Зато
и наш однос једних према другима треба да буде благословени однос,
сагласан том благом слову Божјем и ријечи Божјој уписаној у нама и
сагласно том нашем призвању да све што је у нама благосиља Свето Име
Његово», поручио је Митрополит Црногорско-приморски.
Синоћ је у Ћелији Пиперској једна од искушеница примила монашки постриг
и добила име Катарина, а данас током Свете литургије Митрополит Амфилохије
је у чин презвитера рукоположио ђакона Обрена Шарића.
С.Ж./Р.В.
САХРАНА
ПАТРИЈАРХА АЛЕКСИЈА БИЋЕ 9. ДЕЦЕМБРА У 13 ЧАСОВА У БОГОЈАВЉЕНСКОМ
КАТЕДРАЛНОМ САБОРУ
МОСКВА,
06.12.2008.год. - Опијело Патријарху московском и све Русије
биће у Храму Христа Спаса у уторак 9. децембра у 11 часова, а сахрана
у 13 часова 9. децембра у катедралном Богојављенском сабору у Елохово.
То је новинарима по завршетку сједнице Светог синода РПЦ саопштио
руководилац прес-службе МП свештеник Владимир Вигиљански.
"Сада
ће тијело Патријарха бити допремљено у Храм Христа Спаса гдjе ће се
налазити до сахране", саопштио је о. Владимир. За све то вријеме,
даноноћно ће народ моћи приступати да се опрости са Патријархом.
На
питање о званичном закључку о узроку смрти Патријарха о. Владимир
је казао да то није изрежено у документима са засједања Светог синода.
Такође, није речено о датуму Архијерејског сабора, мада је могуће
да је о томе говорено на засједању.
Извор:
Благовест инфо
С
руског: Марија Живковић
ЗАСИЈЕДАЊЕ
СВЕТОГ СИНОДА РПЦ ОД 6. ДЕЦЕМБРА 2008. г.
МОСКВА,
06.12.2008.год. - На засиједању под предсејдавањем Преосвећеног
Митрополита Санкт-Петербуршког и Ладошког Владимира (п. 13 глава IV
Устава РПЦ) Свети Синод је са дубоким саучешћем констатовао да је
5. децембра 2008. г. у 80-ој години живота и у 19-ој години Првосветитељског
служења у Патријаршијској резиденцији у Переделкино уснуо у Господу
Његова Светост Патријарх Московски и све Русије Алексије Други.
У
складу са параграфом 13. главом IV Устава РПЦ изабран је Мјестобљуститељ
патријаршијског престола.
Од
седам сталних чланова Светог Синода тајним гласањем изабран је за
Мјестобљуститеља Московске Патријаршије Преосвећени Митрополит Смољенски
и Калињинградски Кирил.
Одлучено
је:
1.
да се име Мјестобљуститеља узноси на богослужењима у свим храмовима
РПЦ по сљедећој формули: "За Господина Нашег, Патријаршијског
мјестобљуститеља Високопреосвећеног Кирила, Митрополита Смољенског
и Калињинградског".
2.
У складу са параграфом 15, главом IV Устава РПЦ да Митрополит
Крутицки и Коломенски Јувеналије ступи на дужност да самостално
управља Московском епархијом. Његово име ће се узносити на богослужењима
у свим храмовима у Москви, послије имена Патријаршијског мјестобљуститеља.
3.
Опијело Његовој Светости Патријарху Алексију служиће се у катедралном
саборном Храму Христа Спаса 9. децембра ове године, а сахрана,
сагласно његовој вољи, у Богојављенском катедралном сабору у Москви.
Чланови
Светог Синода:
Митрополит
Санкт-Петербуршки и Ладошки Владимир
Митрополит
Кијевски и све Украјине Владимир
Митрополит Мински и Слуцки Филарет, патријаршијски егзарх све Белорусије
Митрополит Крутицки и Коломенски Јувеналије
Митрополит Смољенски и Калињинградски Кирил, предсједник Одјела спољних
црквених веза МП
Митрополит Кијевски и све Молдавије Владимир
Митрополит Оренбуршки и Бузулукски Валентин
Архиепископ Костромски и Галички Александар
Архиепископ Новосибирски и Бердски Тихон
Епископ Брјањски и Севски Теофилакт
Епископ Туровски и Мозирски Стефан
Митрополит Калушки и Боровски Климент, управник за послове МП
Извор:
Патријархија.Ру
С руског: Марија Живковић
ИМЕНДАН
МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА
НИКШИЋ
/ ЦЕТИЊЕ, 06.12.2008.год. - Његово Високопреосвештенство
Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије
служио је данас, поводом празника свог небеског заштитника Светог
Амфилохија Иконијског Свету службу Божију у капели посвећеној овом
Светитељу у манастиру Жупа Никшићка.
«Свети
оци, а међу њима и Свети Амфилохије Иконијски, су се преобразили у
храм Божији, постали дом Господњи», рекао је Митрополит Амфилохије
у архипастирској бесједи вјерницима сабраним на литургији.
«Постали
су сасуди Божије благодати, постали обиталиште небесно. И није чудо
што је њихова наука тако дубока, свеобухватна и моћна. Није чудо да
њихове ријечи и данас тако благодатно и чудотворно утичу на све оне
који их читају», казао је он.
«Свето
крштење, кроз које се открива тајна вјечног богословља, кроз које
се открила тајна богословља Светом Амфилохију Иконијском, учинила
је да се он не само крстио у име Оца и Сина и Духа Светога него је
сав његов живот био у знаку Свете Тројице. Њему је откривена тајна
Божијег начина постојања која се открива и јавља и као наша тајна,
тајна нашега начина постојања од Оца, кроз Сина, у Духу Светоме»,
нагласио је Владика.
«Био
је изузетног смирења, које је увијек био спреман да од Светог Василија
научи, и да онда и сам ту мудрост коју је од њега научио примјењује
у свом животу, заједно са свим Светим Оцима четвртог вијека. Сви су
они постали храмови Божји, сасуди Божје благодати, постали су обиталиште
Пресвете Тројице, Оца и Сина и Духа Светога и њихови свједоци», рекао
је Архиепископ Амфилохије.
У
току Литургије Владика је благословио и пререзао славски колач, у
ђаконски чин рукоположио студента Теолошког факултета Обрена Шарића
и обавио крштење дјевојчице Симоне Кнежевић.
Манастирско
сестринство на челу с игуманијом Ефимијом (Никчевић) приредило је
славску трпезу љубави. Данашњем литургијском сабрању у Жупи Никшићкој
присуствовало је бројно свештенство Митрополије Црногорско-приморске
и Епархије Будимљанско-никшићке.
Свету
Литургију Владика ће сјутра служити у манастиру Ћелија Пиперска, са
почетком у девет часова.
Р.В.
ПАТРИЈАРХ
АЛЕКСИЈЕ БИЋЕ САХРАЊЕН У УТОРАК У БОГОЈАВЉЕНСКОМ САБОРУ МОСКВЕ
МОСКВА,
06.12.2008.год. - Патријарх московски и све Русије Алексије
Други који се упокојио у петак, биће сахрањен у уторак у Богојављенском
(Елоховском) сабору Москве, гдје је дуго година обављао своје архијерејско
служење, саопштио је предсједник Одјела
спољних црквених веза МП Митрополит Кирил.
По
његовим ријечима, то је била Патријархова жеља.
У
Богојављенском сабору се чувају мошти небеског покровитеља упокојеног
Предстојатеља РПЦ - светог Алексија, казао је Митрополит.
Извор:
Благовест-инфо
С руског: Марија Живковић
БИОГРАФИЈА
РУСКОГ ПАТРИЈАРХА АЛЕКСИЈА
МОСКВА,
06.12.2008.год. - 5. децембра 2008. г. упокојио се Његова
Светост Патријарх московски и све Русије Алексије Други, петнаести
Предстојатељ Руске православне цркве од увођења Патријаршије у Русији.
Патријарх
Алексије ( у свијету Алексеј Михаилович Ридигер) рођен је 23. фебруара
1929. г. у Талину (Естонија). Његов отац емигрант у Естонији, био
је свештеник.
Од
раног дјетињства Алексеј Ридегер је прислуживао у цркви под руководством
свог духовника протојереја Јована Богојављенског, касније Епископа
талинског и естонског Исидора; од 1944. до 1947. г. је био старији
ипођакон код Архиепископа талинског и естонског Павла, а онда код
Епископа Исидора. Од 1945. г. до 1946. је био олтарник и ризничар
Александро-Невског сабора у Талину.
1947.
г. је ступио у Санкт-Петербуршку ( у то вријеме Лењинградску) Духовну
богословију коју је завршио 1949. г. 1950. г. Алексеј Ридегер је рукоположен
у чин ђакона и у чин свештеника и назначен за настојатеља Богојављенске
цркве града Јихви Талинске епархије. 1953. г. отац Алексије је окончао
Духовну академију.
15.
јула 1957. г. отац Алексије је назначен за настојатеља Успењског сабора
у граду Тарту. Сљедеће године је добио чин протојереја. 3. марта 1961.
г. у Тројицком сабору у Тројице-Сергијевој лаври пострижен је у монаха.
3. септембра 1961. г. у талинском Александро-Невском катедралном сабору
архимандрит Алексије је рукоположен у чин Епископа талинског и естонског.
Исте
године у новембру Епископ Алексије је назначен за замјеника предсједника
Одјела спољних црквених веза МП. 23. јуна 1964. Епископ Алексије је
произведен у чин Архиепископа. Од тада је био управник за послове
МП и стални члан Светог синода. 1965. г. Архиепископ Алексије је дошао
на мјесто предсједника Научног комитета. Након годину дана је ослобођен
те дужности на свој захтјев. Од 1963. г. до 1979. г. је био члан комисије
Светог синода РПЦ за питања хришћанског јединства и међуцрквене односе.
25.
фебруара 1968. г. Архиепископ Алексије је произведен у чин Митрополита.
1971. г. Митрополит Алексије је удостојен права ношења друге панагије.
1968. г. назначен је за Митрополита лењинградског и новгородског.
7.
јуна 1990. г. на Помијесном сабору РПЦ изабран је на Московски патријаршијски
престо. Интронизација је обављена 10. јуна 1990. г.
Његова
Светост Патријарх московски и све Русије Алексије Други је био доктор
богословије Санкт-Петербуршке духовне академије (1984), др богословије
honoris causa Богословске академије у Дебрецену Рефораматорске цркве
у Мађарској и Богословског факултета Јана Коменског у Прагу, др богословије
Генералне богословије Епископалне цркве у САД (1991), др богословије
Свето-Тихоновске духовне семинарије у САД. 1992. г. изабран је за
сталног члана Руске академије наука и умјетности.
1993.
г добио је звање почасног професора Омског државног универзитета за
водеће заслуге у области културе и образовања. 1993. г. добио је звање
почасног професора Московског државног универзитета за заслуге за
духовни препород Русије, 1994. г изабран је за почасног доктора Филолошких
наука Санкт-Петербуршког универзитета.
Његова
Светост је такође био почасни доктор Богословског факултета Српске
православне цркве у Београду, почасни др Тбилиске духовне академије
(1996). Алексије Други је добио златну медаљу Кошицког универзитета
Факултета православног богословља у Словачкој, био је почасни члан
Међународног фонда за милосрђе и здравље, предсједник Друштвеног савјета
за обнову Храма Христа Спаса. Награђен је вишом наградом Руске Федерације,
орденом апостола Андреја Првозваног, орденом за заслуге пред отаџбином
и многим другим орденима Помијесних цркава и државним орденима разних
земаља и организација. Био је почасни грађанин многих градова.
Његова
Светост је удостојен националне премије "Човјек године", "Водећи људи
деценије"(1990-2000), почасне друштвене награде "Човјек-епоха" и многих
других великих награда.
2004.
г. Патријарху је за водеће заслуге и утврђење мира, пријатељства и
узајамног разумијевања међу народима уручен орден Петра Великог првог
степена. Сљедеће године је добио друштвену награду - орден "Златна
звијезда за вјерност Русији".
Био
је предсједник Патријаршијске синодалне библијске комисије, главни
уредник Православне енциклопедије и предјседник Старатељског и црквено-научног
савјета за издање Православне енциклопедије и Старатељског савјета
националног војног фонда. Обављао је још велики низ дужности. Био
је члан бројних фондова и комисија.
За
вријеме свог архијерејског служења Патријарх је рукоположио 84 епископа
и 400 јереја . По његовом благослову отваране су богословије, духовна
училишта, црквене парохијске школе. Захваљујући њему у Русији су установљени
нови односи између Цркве и државе. Он је стално подсјећао на неопходност
препорода морала и духовне културе, превладавање вјештачких преграда
између свјетовне и религиозне културе, свјетовне науке и религије.
Његова Светост је потписао низ докумената, којима су положене основе
за развој сарадње Цркве и система здравства, правних органа, културних
установа и других државних структура. По његовом благослову створен
је систем духовног кријепљења војника.
Патријарх
је иступао са многим миротворним иницијативама поводом конфликта на
Балкану, јерменско-азербејџанских сукоба, ратних дејстава у Молдавији,
догађаја на Сјеверном Кавказу, ситуације на Блиском истоку, ратне
операције против Ирака и тд. Управо је он позвао конфликтне стране
да преговарају за вријеме политичке кризе у Русији 1993. г.
Извор:
Благовест.инфо
С
руског: Марија Живковић
ОБРАЋАЊЕ
ДМИТРИЈА МЕДВЕДЕВА ГРАЂАНИМА РУСИЈЕ ПОВОДОМ КОНЧИНЕ СВЈАТЈЕЈШЕГ ПАТРИЈАРХА
МОСКОВСКОГ АЛЕКСИЈА ДРУГОГ
МОСКВА,
05.12.2008.год. - Драги грађани Русије!
Нашу
земљу, наше друштво задесила је велика несрећа - умро је Патријарх
московски и све Русије Алексије Други. Он не само да је био водећи
вјерски дјелатник, прави духовни вођа - он је био велики Грађанин
Русије. Човјек, у чијој су се судбини одразила сва тешка искушења
преломнога, за нашу земљу, ХХ вијека. Истински пастир, који је цио
свој живот служио као примјер духовне чврстине и високих људских поступака.
Налазио се поред своје пастве у вријеме гоњења и у периоду препорода
вјере.
Упрво
са њим, са његовим именом је директно повезан успон Руске православне
цркве, истинско утврђење принципа слободе савјести и вјероисповиједања.
И наравно - грађански мир и хармонија у таквој многонационалној и
вишеконфесионалној држави као што је Русија. Величина саме Патријархове
личности колосално је утицала на духовни живот и морално стање руског
друштва. Он је проповједао обједињујуће општељудске вриједности -
хуманизам, добро, милосрђе. Призивао је на узајамно уважавање, трпељивост
и повјерење међу људима разних вјера и традиција. Био је иницијатор
дијалога између Цркава и народа. И својом ријечју и дјелом - мудро
је мирио различита мишљења и погледе. Служио је јединству цијеле руске
нације.
Под
његовим руководством Православна црква се претворила у једну од ауторитетних
институција, која је плодотворно сарађивала са државом. Московска
патријаршија је стекла уважавање и ауторитет не само у Русији, него
и у међународном религиозном друштву.
Већ
од првих дана својег патријаршијског служења Алексије Други је тежио
савладавању трагичног раскола РПЦ и њеном препороду у потпуној величини.
И у томе, што се то уједињење десило стоји његова огромна лична заслуга.
Самопожртвовано
испуњавајући своју пастирску дужност, Његова Светост Патријарх московски
и све Русије, схватао је одговорност не само за Црвку него и за сву
Русију. Сви дубоко жалимо због његове кончине. То је тежак губитак
и за мене лично. Увијек ћемо памтити његову духовну помоћ, мудрост
и безграничну преданост својој земљи и свом народу.
Његову
подршку ћемо заувијек осјећати.
Вјечан
му спомен!
Извор:
Седмица.Ру
С руског: Марија Живковић
"ВЈЕЧНАЈА
ПАМЈАТ" РУСКОМ ПАТРИЈАРХУ АЛЕКСИЈУ ДРУГОМ
МОСКВА,
05.12.2008.год. - Учесници састанка Свјетског руског народног
сабора у сали за црквене саборе у Храму Христа Спаса отпјевали су
"Вјечнују памјат" Патријарху московском и све Русије Алексију Другом,
који се упокојио данас прије подне.
"Драги
пријатељи само што је стигло саопштење да је скончао Његова Светост
Патријарх , отпјевајмо му "Вјечнују памјат", - обратио се сабранима
вођа састанка ректор Московске духовне академије Архиепископ верејски
Евгеније.
Цијела
сала је послије тих ријечи устала и наглас запјевала кратку заупокојену
молитву Алексију Другом, саопштава новинар Интерфакс-Религије.
Извор:
Благовест.инфо
С руског: Марија Живковић
УПОКОЈИО
СЕ РУСКИ ПАТРИЈАРХ АЛЕКСИЈЕ ДРУГИ
МОСКВА,
05.12.2008.год. - Свети Синод Руске православне цркве спрема
се за хитно заисједање у Москви поводом кончине Патријарха Алексија,
саопштава РИА Новости. Засиједање Синода се очекује у суботу.
Патријарх
московски и све Русије Алексије, који је 18 година био на челу Руске
православне цркве, упокојио се у петак у 80-ој години живота.
"Очекујемо
званично саоштење Светог Сонода ", казао је за РИА Новости руководилац
службе за комуникацију Спољних црквених веза МП свештеник Михаил Прокопјенко.
У петак ће се одржати састанак оних чланова Синода који се налазе
у Москви.
Сагласно
црквеним правилима, о кончини Патријарха званично обавјештење ће дати
управо Синод.
По
уставу, највише лице Цркве послије кончине њеног Предстојатеља биће
најстарији по хиротонији (рукоположењу) од архијереја. У овом тренутку
тај јерарх је Митрополит кијевски Владимир.
Извор:
Благовест.инфо
С руског: Марија Живковић
СЕМИНАР
НА ТЕМУ "БИБЛИЈА И МОРЕ"
СОФИЈА,
04.12.2008.год. - Од 5-7 децембра у бугарском приморском
граду Несебр одржаће се семинар на коме ће библисти из балканских
земаља тумачити тему "Библија и море", саопштава сајт Двери.Бг.
Семинар
је организовала заједница бугарских библиста "Бугарски колегијум",
поводом дана празновања светог Николе Чудотворца, који се сматра покровитељем
приморских житеља.
Учесници
семинара ће 6. децембра учествовати у Божанственој литургији и у празничној
шетњи градом.
Међу
пријављеним рефератима су : "Кроћење мора - егзегетички поглед", "Мотив
пријетње "воденом стихијом" код пророка Наума у контексту нејудејске
традиције", Море у псалмима", " Бродолом светог апостола Павла", "Проповјед
о послушној риби", "Поморске пустоловине пророка Јоне у ранохришћанском
искуству" и др.
Извор:
Патријархија.Ру
С руског: Марија Живковић
ВАВЕДЕЊЕ
- СЛАВА МАНАСТИРА ДОБРСКА ЋЕЛИЈА
ЦЕТИЊЕ,
04.12.2008.год. - Светом Литургијом и резањем славског колача
у Манастиру Добрска Ћелија код Цетиња данас је прослављен празник
Ваведења Пресвете Богородице, храмовска слава манастира.
Свету
Службу Божију служио је игуман Цетињског Манастира архимандрит Лука
(Анић) уз саслужење цетињских свештеника Обрена Јовановића и Љубомира
Јовановића, као и ђакона Игора Балабана.
Након
Свете Службе манастирско сестринство је за свештенство и вјернике
сабране на манастирској слави приредило славску трпезу љубави.
Р.В.
|
P
R E S S
