| АРХИЕПИСКОП
Г. АМФИЛОХИЈЕ ПОСЈЕТИО ПЕЋКУ ПАТРИЈАРШИЈУ И ВИСОКЕ ДЕЧАНЕ
ПЕЋ
/ ЦЕТИЊЕ, 29. Јун 2007.г.- Његово Високопреосвештенство Архиепископ
Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије, у наставку
свог похода по Светој косовско-метохијској земљи, служио је јутрос
Свету Архијерејску Литургију под сводовима Манастира Пећка Патријаршија.
На
Светој Служби Божијој, осим мати Февроније и њених сестара које ову
Светињу вјерно чувају већ педесет година, да прими благослов Високопреосвећеног
Архиепископа Амфилохија, сабрао се и вјерни народ који се недавно
вратио у Пећ, Бело Поље, Исток и друга околна мјеста.
Након
Свете Службе Божије, Високопреосвећени Архиепископ Г. Амфилохије састао
се са командантом Мултинационалне бригаде за западни дио Косова, бригадним
генералом Антонијем Венућијем, недавно постављеним на ту дужност,
који је пожелио да упозна и поздрави Архипепископа Амфилохија. У току
састанка Архипеископ Амфилохије је генералу Венућију и његовим сарадницима
говорио о историјском значају Косова и Метохије и светиња Српске православне
Цркве које се налазе на њему, пренијевши им поруку Његове Светости
Патријарха Српског Г. Павла да је Косово Света земља од које ми нећемо
одустати. Митрополит Амфилохије је између осталог и замолио команданта
Венућија да се побрине о српском православном народу који се већ ту
налази и који се враћа на своја запаљена огњишта, као и да им, заједно
са својим сарадницима, пружи заштиту и помогне у обнови живота.
Након
састанка са италијанским генералом, Високопреосвећени Архиепископ
Г. Амфилохије је свој пут наставио ка селу надомак саме Пећи Белом
Пољу гдје је посјетио цркву Светог Ваведења и благословио Србе повратнике
који се ту налазе.
Из
Белог Поља, Владика Амфилохије се упутио ка манастиру Високи Дечани,
гдје га је свечано дочекало дечанско братство, допративши га у веома
свечаној и дирљивој Литији, уз црквене пјесме и звуке звона од манастирске
капије до кивота Светог краља Стефана Дечанског. Архиепископ Амфилохије
им је пренио поздраве и благослове Његове Светости Патријарха Српског
Г. Павла.
Свечано
испраћен из манастира Дечани, Архипеископ Г. Амфилохије поздравио
се и са пратњом УНМИК-а која га је пратила свих ових дана са оклопним
колима и наоружањем, и преко прелаза Кула свој пут наставио ка мајци
српских цркава манастиру Студеници гдје ће вечерас одржати предавање
на годишњем сабору српске православне омладине.
м.П.К./
С.К.
У
ГРАЧАНИЦИ И НА ГАЗИМЕСТАНУ ПРОСЛАВЉЕН 618-ТИ ВИДОВДАН
ГРАЧАНИЦА
/ ЦЕТИЊЕ, 28. Јун 2007.г.- Светом архијерејском литургијом у порти
манастира Грачаница коју су служили изасланик Његове Светости Патријарха
Српског Господина Павла Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит
Црногорско-приморски Господин Амфилохије и Господа Епископи Рашко-призренски
и Косовско-метохијски Артемије и Липљански Теодосије и парастосом
косовским јунацима на Газиместану данас на Косову и Метохији прослављен
618 Видовдан.
Видовданскох
светковини присуствовали су Његово Краљевско Височанство Престолонаследник
Александар Александар Карађорђевић са супругом Катарином и министри
у Влади Србије Слободан Самарџић и Радомир Наумов.
Владика
Амфилохије је у бесједи пред око 2000 Срба на Газиместану казао да
је Косово «било и остало грдно судилиште и потомцима Лазаревим и онима
који живе уз нас».
«Ево,
618 година на Газиместану траје Видовдан. Сабирали смо се овдје и
учили да будемо људи, да будемо народ за људско достојанство. Надамо
се да ће овај Видовдан бити празник побједе правде у разрешењу Гордијевог
чвора званог Косово», рекао је Владика Амфилохије.
Владика
Амфилохије је послије парастоса на Газиместану обишао цркву Светог
Николе у Приштини која се обнавља од страдања у мартовском погрому
српског народа и његових Светиња на Косову и Метохији. Владика је
посјетио и Призрен гдје је обишао Богородицу Љевишку, обновљену зграду
Призренске Богословије, те Саборну цркву Светог Ђорђа и Епископски
двор, који се такође обнављају од последица насиља албанских терориста.
Владика
је затим обишао и остатке цркве у Ђаковици, од које није остао ни
камен на камену, видио зид којим је опасано црквиште и разговарао
с архитектима који припремају њену обнову. Митрополит Амфилохије данас
је обишао и манастир Девич, а сјутра ће Свету Службу Божију служити
у Пећкој Патријаршији.
М.П.К./Р.В.
О
ПРОСЛАВИ ВИДОВДАНА НА ЦЕТИЊУ
ЦЕТИЊЕ,
28. Јун 2007.г.- Поводом данашњег празника Видовдана, Света Литургија
служена је у Цетињском Манастиру.
У
литургијској проповиједи којом се обратио бројним вјерницима сабраним
на Светој служби Божијој, игуман Цетињског манастира јеромонах Лука
је подсјетио на ријечи пророка Амоса кога данас славимо: Чујте синови
Израиљеви, само вас изабрах између племена земаљских и зато ћу вас
походити за сва безакоња ваша.
«Овај
печат избрања посвједочен страдањем, кроз вјекове се, ево односи на
све оне који су одлучили да буду синови Израиљеви, на оне који су
кренули да буду право стадо Божије. Њима Господ не допушта да чине
безакоња водећи их Својим путем, путем богопознања који углавном води
кроз страдања. По ријечима пророка Амоса, које се остварују од давнашњих
дана све до данас, они који на себи носе печат синова Израиљевих,
печат Христов пролазиће кроз многе муке и невоље у овом свијету али
их зато чека Царство непоколебиво», рекао је игуман Лука.
Говорећи
о опредјељењу које је Господ тако јасно подијелио, игуман Лука је
рекао да је прије шест вијекова једна битка опредијелила сав наш народ
за Царство небеско и од тада он њиме живи и њиме се надахњује.
«
У тој је бици био предложен избор између царства земаљског, у коме
би наш народ имао земаљску моћ побиједивши своје непријатеље и Царства
Небеског у коме би сви у боју погинули али и задобили непролазно Царство,
не само за себе, већ би и својим потомцима омогућили да живе нечим
важнијим од живота. Замислимо само да није било овог опредјељења Светог
цара Лазара и српских војника за непролазно Царство, гдје бисмо ми
данас били? Да ли би, да није било Косовског завјета (који није ништа
друго до то опредјељење за Царство небеско), данас у нама брујале
вјечне струје Христове благодати или бисмо се, попут неких других
народа, опредијелили за прилагођавање овом свијету, за сналажење у
њему, за минимализовање Христа, чинећи од Њега неког ко само треба
да присуствује у нашем постојању али не и да буде његов живи жижак.
Та једна одлука прије шест вијекова показала је шта је то истински
живот. Она нас не обавезује по неком свом спољашњем происхођењу већ
је оставила печат у нашим душама, из покољења у покољење, да схватимо
да је и исток и уток свих наших размишљања и свог постојања живи и
непролазни Бог-Христос Господ који долази сваком људском срцу да га
изнутра освешта и припреми за невечерњи дан Царства Свога у коме ће
заједно с Њим царевати вавијек», рекао је у својој бесједи у препуном
Цетињском манастиру игуман Лука коме су на Светој Литургији саслуживали
презвитер Љубомир Јовановић и ђакон Методије (Остојић).
С.К.
ВЛАДИКА
ДИОКЛИЈСКИ ЈОВАН СЛУЖИО У МАНАСТИРУ ПОДЛАСТВА У ГРБЉУ
ТИВАТ
/ ЦЕТИЊЕ, 28. Јун 2007.г.- Светом Архијерејском Литругијом, коју
је са свештенством служио Његово Преосвештенство Епископ диоклијски,
игуман манастира Острог Г. Јован и парастосом пред спомеником страдалим
Грбљанима, Маинама, Поборима, Будванима, Паштровићима, Брајићима и
Кртољанима данас је у манастиру Подластва у Грбљу обиљежен Видовдански
Сабор.
Обраћајући
се пред спомен обиљежјем потомцима родољуба који су страдали за вјеру
и отачаство од Косова до данашњих дана, Преосвећени Епископ Диоклијски
Г. Јован је нагласио да вјерује да ће се наш народ духовно обновити,
вратити Богу и Косовском завјету.
«Надам
се да ће се, не само крштени који су у Цркви, којих је мали број,
већ и онај већи број који у Цркву не долази, који је некрштен и не
вјерује у Бога, вратити и покајати.Немојмо се стидјети, драга браћо
и сестре, свога имена светосавског и лазаревског поручују нам Свети
Петар Цетињски, Свети Василије Острошки Чудотворац, слава му и милост,
онај светитељ коме је исто тако тешко било у вријеме турског ропства,
поручује нам Његош и сви они дивни плодови из Светородне лозе Петровића
и сви они који су били свјесни овог завјета и везе са живим Богом»,
рекао је Преосвећени Владика Диоклијски Г. Јован.
У
име црквене општине грбаљске Водовданском сабрању у манастиру Подластва
обратио се и предсједник Станко Гиљача.
Ж.К./
С.К.
ВЛАДИКЕ
АМФИЛОХИЈЕ И АРТЕМИЈЕ СЛУЖИЛИ ВИДОВДАНСКО БДЕНИЈЕ У ГРАЧАНИЦИ
ГРАЧАНИЦА
/ ЦЕТИЊЕ, 27. Јун 2007.г.- Високопреосвећени Архиепископ Цетињски
Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је вечерас,
у својству изасланика Његове Светости Патријарха Српског Господина
Павла, свечано бденије уочи 618 Видовдана у Манастиру Грачаници, уз
саслужење Владике Рашко-призренског и Косовско-метохијског Господина
Артемија и изабраног сабора свештенства и монаштва Косовско-метохијске
Епархије.
Потом
је Митрополит Амфилохије присуствовао видовданским свечаностима у
манастирскјој порти, књижевној вечери «Видовданско пјесничко причешће»
и додјели књижевних награда «Златни крст кнеза Лазара», «Грачаничка
повеља», «Кондир Косовке дјевојке» и «Перо деспота Стефана Лазаревића».
Уз
Митрополита Амфилохија, као представници Владе Републике Србије свечаностима
су присусвовали министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић и
министар вјера Радомир Наумов. Сјутра ће Митрополит Амфилохије служити
Видовданску Архијерејску Литургију у порти Манастира Грачанице, а
у 12 часова Парастос косовским јунацима на Газиместану.
м.П.К./Р.В.
АРХИЕПИСКОП
АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО ЛИТУРГИЈУ НА ЛУШТИЦИ
ЦЕТИЊЕ,
24. Јун 2007.г.- Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски
Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је јутрос, са
свештенством, Свету Архијерејску Литургију и пререзао славски колач
поводом храмовне славе цркве Светих Апостола Вартоломеја и Варнаве
у луштичком селу Мердаре.
Честитајући
славу окупљеним вјерницима, Високопреосвећени Архиепископ Цетињски
Г. Амфилохије је у својој бесједи нагласио да данас имендан прославља
и Његова Светост Патријарх Васељенски Г. Вартоломеј и пожелио да му
Бог подари здравља.
«Нека
Бог подари здравља и њему и свима онима који данас у свијету, на свих
пет континената, настављају дјело светих апостола Вартоломеја и Варнаве.
Ријеч апостолска се данас заиста проширила по свој земљи и чује се
по читавој васељени. Нема мјеста под сунцем на коме се не проповиједа
Христово Јеванђеље, име Христово, на коме се не проповиједају покајање
и Царство Божије јер је то суштина проповиједи, како Христове тако
и проповиједи Светих апостола. То је и суштина проповиједи Вартоломеја
и Варнаве, апостола Христових», рекао је у литургијској проповиједи
Архиепископ Г. Амфилохије.
Након
Свете Службе Божије у порти луштичког храма пререзан је славски колач,
а домаћини из Мердара су за госте припремили трпезу љубави.
На
Светој Архијерејској Литургији Свету тајну крштења примила је новорођена
Амфилохија Бикар.
Ж.К./
С.К.
ВЛАДИКА
АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЦРКВИ СВЕТОГ НИКОЛАЈА У ЗЕМУНУ
БЕОГРАД,
23. Јун 2007.г.- Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит
Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас Свету Литургију
у Цркви Светог Николаја у Земуну – Стари град.
У
току Литургије Високопреосвећени Митрополит рукоположио је у чин ђакона
др Илију Томића, професора Богословског факултета СПЦ.
У
бесједи сабраном народу Божјем Митрополит је тумачио црквене пјесме
и молитве које се пјевају и читају у току чина ђаконског рукоположења,
објаснивши њихов духовни смисао и симболику.
м.П.К.
САОПШТЕЊЕ
ЗА ЈАВНОСТ МИТРОПОЛИЈЕ - ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ТРИ ХРИШЋАНСКЕ СВЕТИЊЕ
 ЦЕТИЊЕ,
22. Јун 2007.г.- Поводом промоције Фондације за изградњу православног
Храма Свете Тројице - Бога Љубави на Цетињу у коме би, према замисли,
почивале три велике светиње - Честица Часног Крста Господњег, десница
Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег и икона Богородице
Филермосе отворено је више питања, али су њихови одговори више него
непримјерено релативизовани, а све са циљем да се оспори право својине
Митрополије Црногорско-Приморске над трима светињама. Посебно је апострофирана
''екуменска димензија'' будућег православног храма, али се из јавних
наступа појединаца, па и појединих државних чиновника, није могло
јасно закључити да ли су светиње у власништву народа, државе или су
''интернационална својина'' како је то, након више од двије хиљаде
година, ''утврдила'' псевдо-научна НВО ''Дукљанска академија''.
 И
Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски г. Амфилохије
и свештеници Митрополије Црногорско-Приморске небројено пута су и
на светим богослужењима, у јавним изјавама, а посебно у званичним
саопштењима за јавност подјсећали и подвлачили да сви храмови, манастири,
мошти светитеља, три хришћанске светиње, као и све остале свете реликвије
(које вјековима брижљиво чувају митрополити, свештеници и монаси Митрополије
Црногорско-Приморске и који су их као такве сачували до ових дана)
у духовном смислу првенствено припадају православним хришћанима. Те
светиње нити су икад служиле нити данас могу да служе за политику
или трговину него за молитву и духовну утјеху. У културолошком смислу
припадају људској цивилизацији и примају у своја њедра сваког човјека
добре воље без обзира на пол, расу, нацију, партију, идеологију, вјеру.
Никоме до сада није забрањено да им приступи, да им се поклони, да
их види, да им се помоли и затражи духовну утјеху. И државни музеји,
галерије и сличне установе, као и експонати који се у њима чувају,
у културолошком смислу припадају свима и свако може да им приступи.
Постоји и једна мала разлика - улаз у ''народне музеје'' се плаћа,
а улаз у цркве и манастире се не плаћа. И као што се данас не наплаћују
улазнице у храм Цетињског Манастира гдје су двије Светиње и мошти
Св.Петра, тако се неће наплаћивати ни у будућем храму Свете Тројице.
Сваки други однос према светињама представљао би скрнављење њихово
и трговину недостојну Цркве и здраве државе. Евентуални пак музејски
дио уз нови храм подлијегао би другачијем режиму. И болнице, домови
културе, жељезнице, водовод и слично служе народу, али нису народна
својина.
 Међутим,
као и свуда, постоји и незаобилазни правни апспект цркава, манастира,
светиња и реликвија као непокретних и покретних добара у политичко-правним
творевинама које људи називају државом у којој постоје и своју мисију
врше различите цркве и вјерске заједнице. Ако је, рецимо, званични
назив централног државног музеја у Црној Гори, као што је познато,
''Народни музеј Црне Горе'' то не значи да оснивач и власник музеја
није држава. Тако, у правном смислу, ако се светиње називају ''хришћанским''
то никако не може да значи да власништво над њима припада свим хришћанима
на планети него конкретном правно и пословном способном правном лицу
које постоји у једној држави и које је као такво познато и признато
у правном систему дотичне државе. То значи да познато и признато правно
или физичко лице има право да учествује у правном промету и да на
законом прописани начин стиче, управља и располаже својом имовином.
Митрополија Црногорско-Приморска је, и на основу историјско-правног
аспекта и на основу позитивног (важећег) правног система Црне Горе
једино правно лице које је власник са правом управљања и располагања
православним црквама, манастирима, земљиштем и објектима које им припада,
и моштима, реликвијама, сасудима, књигама и другом покретном имовином.
То право јој припада и на основу унутрашњег канонског и црквеног права.
Иста правна својства имају, на примјер, Надбискупија Барска или Бискупија
Которска у погледу власништва над римокатоличким црквама, самостанима,
објектима и земљишту које им припада, реликвијама, моштима. Правни
статус и обим права исто као и духовне институције православних и
римокатолика, ни мање ни више од тога, има и Мешихат Исламске заједнице
Црне Горе над исламским џамијама, објектима, земљиштем, мобилијаром
и другом покретном имовином. Исто се односи и на вјерске заједнице
које постоје у Црној Гори - Јеховине свједоке, Хришћанску адвентистичку
цркву, Хришћанску евангелистичку цркву и друге тзв. мале вјерске заједнице
које постоје и са истим правним својствима дјелују у Црној Гори. Нема
имовине без титулара и нема апстрактних титулара.
Поштујући
и предање и правни систем Црне Горе мора се нагласити да су све три
светиње и данас власништво Митрополије Црногорско-Приморске и Манастира
Острога, а да државину у овом моменту над иконом Богородице Филермосе
има Народни музеј Црне Горе. Митрополија данас поштује ту чињеницу
и никада није позвала своје вјернике у ''крсташки рат'' за ослобађање
иконе Богородице Филермосе из неприродног простора који се, из духовних
позиција посматрано, назива ''плава псевдо-капела''. Митрополија је,
као што је познато, током свих ових година стрпљиво и трпељиво инсистирала
на томе да се све три светиње обједине у храму Божијем који је за
њих, као и за све друге светиње, једино природно и достојно мјесто.
И
историјске чињенице, а посебно и необориво правни документи јасно
свједоче да је Митрополија Црногорско-Приморска власник три хришћанске
светиње. Свима је познато да је њихов законити власник био Краљ Југославије
Петар ІІ Карађорђевић, који их је оставио у Манастиру Острогу у априлу
1941. године. Светиње су у депо државне тајне полиције УДБ-е доспјеле
18. септембра 1952.г. што се јасно види из записника о претресу стана
и канцеларије архимандрита Манастира Острога Леонтија Митровића. У
записнику је наведедно да су ''приликом претреса пронађене следеће
ствари: 1) у соби спаваћој пронађена је већа количина разног накита,
као и три кутије са иконама позлаћеним, које су власништво Петра Карађорђевића,
бив(шег) краља Југославије...''. Приликом претреса у Манастиру Острогу
пронађене су и ''од стране органа Управе државне безбједности узете
из манастира'' (тако је наведено у записнику - прим. В.Џ.) и друге
ствари. Претрес и узимање светиња и других предмета наведених у записнику
су, у присуству архимандрита Леонтија и свједока игумана Герасима
(Чечура) и јеромонаха Серафима (Кашића), извршили припадници УДБ-е:
Владо Поповић, Гојко Максимовић, Љубо С. Петровић, Лука Копривица
и Видак Поповић. УДБ-а је о одузимању предмета снимила и петоминутни
нијеми филм који је годинама чуван у депоу тајне полиције и који је
јесенас први пут приказан преко РТВ Црне Горе и НТВ Монтена. И на
филму се јасно види да су светиње узете из Манастира Острога. Оне
нису биле, и то је важно нагласити, примарни предмет интересовања
УДБ-е пошто је њих интересовало државно злато које су оставили Краљ
Петар и краљевска влада.
Светиње
су од 1952. до 1978.г. биле смјештене у каси замјеника републичког
секретара за унутрашње послове СР Црне Горе. Икона Богородице Филермосе
је у том периоду оскрнављена, јер је са ње скинут највећи и централни
драгуљ и поклоњен је за огрлицу супрузи једног тадашњег моћника што
јасно свједочи да ''одговорни'' представници тадашње државне власти
у том периоду нису чували него скрнавили, искоришћавали и пљачкали
светиње. Какав је даљи пут три светиње?
Нико
од тадашњих представника власти није сматрао, а није ни могао да сматра,
да три светиње представљају државну или народну својину. Таква својина
није ни постојала према тадашњем социјалистичком законодавству. То
се јасно види и из Записника о примопредаји драгоцјености - црквених
реликвија (подвлачење - В.Џ. Дакле, није ријеч о државним или народним
реликвијама) ''које су се налазиле на чувању у каси замјеника републичког
секретара за унутрашње послове СР Црне Горе друга Момира Пејановића''.
Записник је сачињен 18. јануара (на Крстовдан - случајно или не? -
прим. В.Џ.) 1978.г. и има ознаку ''пов.бр. 2''. Присутни су били Владимир
Кековић, тадашњи помоћник руководиоца СДБ, Цвјетко Радоњић, руководилац
сектора у СДБ, и Радивоје Радмиловић, секретар Републичке комисије
за вјерска питања. Тројица наведених су својеручно потписали записник
у коме је констатован пут светиња од Манастира Острога до касе тајне
полиције. Констатовано је да саставни дио записника из 1978.г. чини,
између осталог, и записник о претресу стана и канцеларије архимандрита
Леонтија Митровића од 18. септембра 1952.г. у коме се наводи да су
светиње ''власништво Петра Карађорђевића, бившег краља Југославије''.
Овдје
у помоћ морамо позвати и ондашњи уставно-правни систем Народне Републике
Црне Горе. Више је него јасно да су представници ондашње власти на
исти начин на који су узели три светиње из Острога могли да однесу
и мошти Светог Василија Острошког, слава му и милост, и ставе их у
неки депо УДБ-е или музеј. Да ли би то значило да су светитељеве мошти
данас ''државна, народна или интернационална својина''? Наравно да
светитељске мошти не могу бити ни државна, ни народна, ни интернационална
својина ни по Божијим законима, а ни по одредбама тадашњег, а и свих
потоњих, устава и закона Црне Горе. Зашто је овај одговор више него
јасан?
У вријеме одношења три светиње из Манастира Острога на снази је био
Устав Народне Републике Црне Горе од 31. децембра 1946. године. У
ставу 2 члана 14 поменутог Устава прописана су и набројана добра која
представљају општенародну имовину. Дословно преносимо норму првог
републиканског устава Црне Горе: ''Сва рудна и друга блага у утроби
земље, воде укључујући минералне и љековите, извори природне снаге,
средства жељезничког и . ваздушног саобраћаја, пошта, телеграф, телефон
и радио јесу општенародна имовина''. Као што се види, међу ''општенародним
добрима'' нема цркава, манастира, црквених непокретности, моштију,
икона, реликвија, црквених књига, а нема ни три светиње о којима говоримо.
Такође,
у вријеме одношења светиња из Манастира Острога није постојао ни републички
ни савезни закон о правном положају цркава и вјерских заједница. Правни
положај цркава и вјерских заједница је све до 1977.г. био у надлежности
савезне државе. Системске уставне норме о цркавама и вјерским заједницама
у комунистичком систему први пут су детаљније разрађене нормама Основног
закона о правном положају вјерских заједница (''Службени лист СФРЈ''
бр. 22 од 27. маја 1953.г.). Оно што је за нас овдје битно јесте да
је и комунистичко законодавство у погледу правног својства цркава
и вјерских заједница признавало и гарантовало њихово својство правних
лица. У члану 8 поменутог закона прописано је да су ''вјерске заједнице
и њихови одговарајући органи правна лица по грађанском праву''. Уставним
и законским нормама комунистичке државе је, дакле, умјесто уставног
система признатих цркава и вјерских заједница из Краљевине Југославије
(имплементиран Видовданским уставом Краљевине СХС од 1921.г. и Септембарским
уставом Краљевине Југославије од 1931.г) уведен систем одвојености
цркава и вјерских заједница од државе. Системом одвојености цркава
и вјерских заједница од државе укинута су јавно-правна овлашћења цркава
и вјерских заједница која су све цркве и вјерске заједнице имале у
Краљевини Југославији, али нису укидана својства правних лица цркава
и вјерских заједница. Све цркве и вјерске заједнице су имале својство
правних лица у пуном капацитету, а на почетку смо у кратким цртама
објаснили шта то знали. Црквама и вјерским заједницама чак ни у првим
годинама социјализма након завршетка Другог свјетског рата и није
одузета сва него само дио имовине, који је, као што се зна, данашња
држава дужна да у законском реституционом поступку врати или правично
надокнади.
Ни
комунистички Устав Социјалистичке Републике Црне Горе није прописивао
да цркве, манастири, црквене непокретности, мошти, светиње, утвари
и друга покретна црквена добра представљају ''народну, државну, општенародну,
друштвену или интернационалну својину''. У члану 12 Устава СР Црне
Горе од 1963.г. прописано је да су ''средства за производњу и друга
средства друштвеног рада, као и рудна и друга природна богатства,
друштвена својина. Располагање појединим средствима за производњу
и другим стварима у друштвеној својини и друга права на та средства
и ствари одређују се законом у складу с њиховом природом и намјеном''.
Тумачење ове норме ниједном правнику не представља нарочити проблем.
Цркве и манастири никада, чак ни у најнегативнијим доживљајима и тумачњима
различитих атеиста, нису доживљавани као средства за производњу. Таква
својства, још је сигурније, нису могле да имају ни светитељске мошти,
иконе, сасуде, реликвије, црквене књиге и свештеничке одежде. Православне
цркве и манастири и све оно што им је вјековима припадало и припада
представљале су по ондашњем и представљају по данашњем државном законодавству
својину Митрополије Црногорско-Приморске. Ни три хришћанске светиње
у том погледу не представљају изузетак.
На
становишту да цркве и вјерске заједнице и њихови органи, који су конституисани
по канонима и унутрашњим вјерским правилима (шеријатском праву, статутима
и сл.), имају својство правних лица у грађанском праву стоји и Закон
о правном положају вјерских заједница СР Црне Горе од 28. фебруара
1977. године (''Службени лист СР Црне Горе'', бр. 9 од 5. априла 1977.г.).
Ставовима 4 и 5 члана 2 поменутог закона прописано је да ''све вјерске
заједнице уживају једнака права и имају исти правни положај. Вјерске
заједнице имају својство грађанско-правног лица''. Важан је и став
2 члана 4 којим је прописано да ''дјелатност вјерских заједница мора
бити у складу са Уставом и законом''.
Интересантно
је да су све ондашње републике у СФРЈ имале идентичне законе о правном
положају цркава и вјерских заједница, а према тумачењу неких правника
из Црне Горе, као и становишту Уставног суда Црне Горе (посједујемо
више докумената о томе, али их овдје због скученог простора не наводима),
овај закон је и даље на снази и по њему је анатемисани и проклетству
предати распоп Мираш Дедеић, да подсјетимо, 17. јануара 2000.г. у
цетињској полицији регистровао своју псевдо-религиозну организацију.
Да ли је могуће да данас један општи правни закон важи за једне, а
не важи за друге? Наравно, да је немогуће, јер је основно својство
закона да једнако дјелује према свима (erga omnes).
Дакле,
све цркве и вјерске заједнице у Црној Гори, па и Митрополија Црногорско-Приморска,
према позитивном законодавству имају својство правних лица и правно
своју покретну и непокретну имовину која је заштићена уставом и законима
Црне Горе, али и међународним документима и то је, у случају три светиње,
једина важност међународног права. Међународни документи имају за
циљ да штите законитог власника од злоупотреба националне судске власти.
Ратификацијом Европске конвенције о људским правима и пријемом у Савјет
Европе у Црној Гори је призната и надлежност Европског суда за људска
права у Стразбуру. Не постоји међународно-правна норма која се бави
светињама било које вјере, па ни православне. Замислите када би данас
свако покренуо поступке да се мошти светитеља мимо Божије воље селе
са мјеста на мјесто. Онда би из Црне Горе морале да оду мошти Светог
Василија Острошког у Херцеговину, Светог Арсенија Сремца у Срем, а
кренули би и дјелови моштију Светог Апостола Луке, Светога Свештеномученик
Харалампија, Свете Мученице Февроније и свих оних светитеља чије се
цијеле мошти или њихови дјелови чувају у православним храмовима у
Црној Гори, а који генетски нису везани за ове просторе. Не би боље
прошле ни мошти Светога Трифуна (Трипуна - како га називају римокатолици)
- и оне би морале негдје на пут. И овог светитеља славе и православни
и католици, а у Котор су стигле захваљујући Византији и Цркви од Истока.
Правни
положај три светиње - честице Часног Крста, деснице Светог Јована
Крститеља и иконе Богородице Филермосе је неспоран и више него јасан
- оне су, по Божијој вољи, поклоном краља Петра ІІ Карађорђевића (који
је имао право да даје, а Митрополија је имала право да прима поклоне)
својина Митрополије Црногорско-Приморске. Државину над иконом Богородице
Филермосе, захваљујући нелегалном акту тајне полиције, у овом моменту
има Народни музеј Црне Горе. Икона Богородице Филермосе се мора сјединити
са друге двије светиње у православном храму или договором са управом
Народног музеја или покретањем својинске тужбе пред надлежним судом,
а терет доказивања припада Митрополији Црногорско-Приморској што,
на основу напред цитираних докумената и протумачених уставних и законских
норми, неће бити тешко. У тај храм ће моћи да уђе сваки човјек без
обзира на расу, пол, нацију, вјеру, а обред и служење, свиђало се
то некоме или не, једино може бити православно.
ИЗ
МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ
ПРОСЛАВА
ПРАЗНИКА СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА ЈОАНИКИЈА ЦРНОГОРСКОГ НА ЦЕТИЊУ
ЦЕТИЊЕ,
17. Јун 2007.г.- Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит
Црногорско-приморски Господин Амфилохије и Преосвећени Епископ Диоклијски
Господин Јован служили су данас, поводом празника Светог Јоаникија
Црногорског и поводом десете годишњице матуре прве генерације ђака
обновљене Цетињске Богословије, Свету службу Божију у Цетињском манастиру.
«Поред
Митрофана, Патријарха Цариградског, ми се данас сјећамо и Светог свештеномученика
Јоаникија Црногорског и са њиме пострадалих свештеномученика и мученика»,
казао је у архипастирској бесједи Владика Амфилохије.
«Сјећамо
се Свештеномученика Јоаникија који није дуго времена, свега четири-пет
година, сједио на трно Светога Петра Цетињскога и Светога Илариона,
првога Епископа Зетскога устоличеног руком Светога Саве Архиепископа
и просветитеља српскога. Митрополит Јоаникије је на тај трон сјео
у распета времена, у вријеме страшнога свјетскога поклања које се
назива Другим свјетским ратом. На њему је сједио достојно Имена Божјега
и свога звања и призвања», рекао је он.
Он
је рекао да је Митрополит Јоаникије понио крст свој достојанствено.
«Понио је крст свога народа, заједно са својим презвитерима, изашао
с њим на Голготу и могуће је да је то јединствени примјер у хришћанском
свијету у двадесетом вијеку да се један Епископ са преко седамдесет
својих свештеника попео на Христову Голготу и да су сви заједно, носећи
Крст Христов, попут Симона Киринејца, остали Христу вјерни до смрти»,
казао је Митрополит Црногорско-приморски.
«Послије
страшне смрти Митрополита Јоаникија и осталих свештеномученика ко
се могао надати да ће из Цетињске Богословије поново изаћи младићи
оваквог кова који ће наставити Свето дјело својих учитеља и претходника?
И ево, то чудо се догодило. И зато је њихово сабрање и годишњица данас
овдје радост и за ћивот Светога Петра и Светог оца нашега Василија,
то је радост за свештеномученика Јоаникија и све остале свештеномученике
који су заједно с њим мученички посвједочили Христа Бога», закључио
је Владика Амфилохије.
У
току Литургије владика је у ђаконски чин рукоположио Бранка Богојевића
из прве генерације матураната обновљене Богословије Светог Петра Цетињског.
Р.В.
ВЛАДИКА
АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО ЛИТУРГИЈУ У МАНАСТИРУ ОРАХОВО
ЦЕТИЊЕ,
16. Јун 2007.г.- Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски
Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас
са свештенством Свету службу Божију у манастиру Орахово у Црмници.
«Колико
и данас има оних задружних домова који се распадају, а у које су уложена
толика средства још од педесетих година двадесетог вијека», казао
је Владика у архипастирској проповиједи сабраним вјерницима.
«У
свим овим земљама гдје је у једном тренутку безумно безбожништво постало
мјера људског живота и темељ на којем су грађене људске грађевине
и људски животи и идеологије, видите на хиљаде, на десетине хиљада
пропалих предузећа, пропалих градова, пропалих домова, пропалих држава...
И онда видите колико је истинита ријеч Христова ко не гради са мном
– расипа», рекао је он.
«Ко
не гради на тврдом камену, он гради на пијеску. А све што је саграђено
на пијеску, оно пропада», додао је Митрополит Црногорско-приморски.
Он је казао да је и Светиња у Орахову, посвећена Светом оцу Николају
Мирликијском, свједок те истине.
«Шта
се све није промијенило около ње и колико је домова у међувремену
грађено и нестало, а ова Светиња, ево је, стоји и увијек се и изнова
обнавља, васкрсава из мртвих. Зашто? Зато што је посвећена Имену Божјем,
што је саграђена на крајеугаоном камену, на вјери у Христа Бога нашега,
што је посвећена дивном и великом чудотворцу Николају Мирликијском
и што је грађена вјером и грађена од оних који су творили заповијести
Божје», закључио је Владика Амфилохије.
Р.В.
У
БОГОСЛОВИЈИ СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ ОБАВЉЕНА ЗАВРШНА МАТУРСКА СВЕЧАНОСТ
ЦЕТИЊЕ,
15. Јун 2007.г.- Данас је у Цетињској Богословији обављена завршна
матурска свечаност за дванаесту генерацију свршених богослова ове
обновљене црквено-просветне установе.
Свечаност
је почела службом благодарења за крај четворогодишњег школовања којом
је началстоввао изасланик Светог Архијерејског Синода Српске Православне
Цркве Протојереј-ставрофор проф. др Димитрије Калезић а ријечима пригодне
бесједе обратио се Високопреосвећени Архиепископ Г. Амфилохије.
Након
службе благодарења у просторијама Богословије извршена је предаја
диплома и награда одличним ђацима и свим свршеним матурантима генерације
2006/07 школске године. Свечаност је завршена свечаним матурским ручком
на коме су се поздравним ријечима матурантима обратили Високопреосвећени
Архиепископ Г. Амфилохије, ректор Богословије протојереј Гојко Перовић,
предсједник Црквене општине Цетиње Рајко Радусиновић и представник
матураната.
У
својој бесједи Архиепископ Г. Амфилохије присјетио се своје младости
и времена, када је негдје испод планине Вучје, под тек окопњелим свијегом,
угледао птичје гнијездо и птицу која ту долази да храни своје птиће.
«Једног дана дођем и видим да су они птићи већ почели да помаљају
главице из гнијезда. Не прође дуго времена а они окрилатише и одлетјеше
сваки на своју страну. Школа вам је као гнијездо. Ту се налегу птићи,
грију се и хране материном топлином и храном, а онда полако крилате
и разлете се сваки на своју страну. И ви сте били прво у утроби материној
у материном гнијезду, па у гнијезду свог родитељског дома, у гнијезду
осмогодишње школе. Ваше се гнијездо испунило овдје у Богословији,
ту су вам порасла крила и сада је остало да видимо ко ће куда и на
коју страну. Увјерен сам да сте добили добра, права крила. Да Бог
да да свако у здрављу и радости настави своје шкловање и животни пут,
да будете на славу Божју, у корист свога рода, на благослов своје
душе, на напредак и свако спасење», рекао је Архиепископ Г. Амфилохије.
По
ријечима ректора Богословије протојереја Гојка Перовића већина матураната
уписаће Богословски факултет у Београду, Фочи или у иностранству,
док ће неки одмах отићи на парохије што све зависи од воље њихових
надлежних архијереја.
«Оно
што нама испуњава срца је то, што смо их ми испратили оспособљене,
са квалификацијама ђака који су са успјехом завршили Цетињску Богословију
и који своје служење Господу могу наставити у било којем виду у нашој
православној Цркви».
На
матурском испиту који је одржан у протеклих десет дана изасланик Светог
Архијерејског Синода био je Протојереј-ставрофор проф. др Димитрије
Калезић. Матурски испит састојао се из писменог и усменог дијела.
Усмени дио је садржао провјеру из пет предмета: Светог писма, догматике
и етике, литургике, црквеног права и црквеног појања. Од двадесет
пет кандидата, од којих су сви успјешно завршили матурски испит, једанаест
је матурирало са одличним, једанаест са врлодобрих и три са добрим
успјехом. У поређњу са предходним годинама ово је једна од најуспјешнијих
генерација матураната Цетињске Богословије, рекао је ректор Перовић.
Скуп
су својим пјевањем како духовне, руске и наше народне музике уљепшали
матуранти а посебно се чула пјесма «Јечам жњела косовка дјевојка».
С.К.
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО ЛИТУРГИЈУ У КРЊОЈ ЈЕЛИ
ЦЕТИЊЕ,
09. Јун 2007.г.- Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски
Високопреосвећени Господин Амфилохије служио је данас Свету Службу
Божију у Крњој Јели у Ускоцима, на надморској висини од преко 1 600
метара, на темељима древног храма који Крњојелци планирају да обнове
у славу Преноса Моштију Светог архиђакона Стефана.
Налазећи
се овдје, на овој планини, ближе небу, на овом Светом мјесту освештаном
Божјим присуством, сјећамо се оних ријечи пророка Божјег Давида који
каже да ''небеса проповиједају славу Божју'', рекао је у архипастирској
бесједи Владика Амфилохије.
«Христу
Богу нашем, Сину Божјем и угоднику Божјем првомученику Стефану обновићемо,
ако Бог да, овај Свети храм», казао је он. «Да поново постане обиталиште
славе Божје и да буде путоказ свима онима који буду њему долазили
и који буду гледали златни крст на њему, путоказ небесима, путоказ
вјечном и непролазном, бесмртном људском достојанству. Путоказ Богу
љубави, који је из љубави обликовао овај свијет и обдарио материнску
утробу да може увијек изнова да рађа жива бића и који је и нас призвао
на ту љубав према Њему, творевини Његовој и према свакоме створењу,
а првенствено према свакоме људскоме бићу».
«Јер,
сви су људи из једне крви, једне утробе, једнога коријена. Разрасли
су се, као што се дрво јаворово разраста. Тако се и човјечанство разрастало
и разраста урастајући у безобални океан Божанске вјечности», закључио
је Владика Амфилохије.
С.Ж./Р.В.
У
ПОДГОРИЦИ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА «СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР И КОСОВСКИ ЗАВЈЕТ»
ПОДГОРИЦА
/ ЦЕТИЊЕ, 05. Јун 2007.г.- Данас је у прес-центру у Подгорици
представљена монографија «Свети кнез Лазар и Косовки завјет», коју
ће од сјутра до 20 јуна грађани Црне Горе моћи да купе на свим киосцима,
по цијени од 3.99 евра, а уз књигу се бесплатно добија мултимедијални
cd «Косово и Метохија-лице Европе». О
књизи су говорили протојереј мр Велибор Џомић, пјесникиња Милица Краљ
и професор Весна Тодоровић.
«Ова
књига није ништа друго него проповијед Цркве Божије о великим Божјим
људима међу којима је Свети великомученик косовски кнез Лазар, чије
је поријекло дубински и суштински везано за ове наше црногорске просторе.
Према бројним историјским изворима његови преци су из Грбља а њихово
презиме је било Грбљановић», рекао је протојереј мр Велибор Џомић,
поздрављајући представнике медија у име Његовог Високопреосвештенства
Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија.
«Свети
кнез Лазар је дубоко уткан у биће и живот православног народа у Црној
Гори од 1389. године до дана данашњег. Ова књига управо потврђује
ту нераскиву везу између њега и његовог мученичког завјета, тачније
послушања ријечи Господњих да нема веће љубави од оне да онај који
љуби ближњег свог положи живот и душу своју за своје ближње. Свети
кнез Лазар је био један од таквих и у овом времену самољубља, егоизма,
у времену самоопчињености, опште људске палости и духовне обамрлости
која карактерише читаву савремену цивилизацију. Данас када је човјек
данас постао инертан за другог, када је постао безосјећајан за жртву
према другом, инертан према себи и према другоме, управо подсјећање
на завјет и жртву Светог кнеза великомученика косовског Лазара враћа
нас у ред правих Христових људи», рекао је протојереј Велибор Џомић.
На
прес конференцији јавности су се обратиле и пјесникиња Милица Краљ
и професор српског језика Весна Тодоровић а најављено је да ће од
сјутра до 20. јуна књига «Свети кнез Лазар и косовски завјет» која
је штампана у 100.000 примјерака моћи да се купи на свим киосцима
у Црној Гори по цијени од 3.99 евра.
С.Ж./
С.К.
ПРЕДСТАВЉАЊЕ
КЊИГЕ „СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР И КОСОВСКИ ЗАВЈЕТ"
ЦЕТИЊЕ,
04. Јун 2007.г.- Представљање књиге„ СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР И КОСОВСКИ
ЗАВЈЕТ“ одржаће се у Пи Ар Центру у пословном центру «Јеврић», у уторак
05. јун 2007. у 13 часова.
Књига
«Свети кнез Лазар и косовски завјет» је изашла из штампе у 100.000
примјерака.
На
представљању књиге говоре:
-
Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски
Господин Амфилохије
-
Милица Краљ и
-
Весна Тодоровић
ИЗДАВАЧКО
ИНФОРМАТИВНА УСТАНОВА
МИТРОПОЛИЈЕ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ
СВЕТИГОРА
ДОБДО
ДОШЛИ
БОГОСЛОВИЈА
СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ УСПЈЕШНО ОКОНЧАЛА ШКОЛСКУ ГОДИНУ
ЦЕТИЊЕ,
04. Јун 2007.г.- ЊжУ Богословији Светог Петра Цетињског успјешно
је окончана редовна школска 2006/07. година.
Сјутра
почиње матурски испит, за дванаесту по реду генерацију матураната
обновљене Цетињске Богословије.
Матурски
испит ће трајати од 05. до 15. јуна и подразумијева израду писменог
задатка и усмени дио. На матурском испиту кандидати показују своје
знање из Светог писма, Догматике, Црквеног права, Литургике и Појања.
Изасланик
Светог Архијерејског Синода на матурском испиту у Цетињској Богословији
ове године је протојереј ставрофор др. Димитрије Калезић, дугогодишњи
декан Београдског Богословског факултета, а сада професор Богословског
факултета у Фочи.
Завршна
матурска свечаност планирана је за петак 15 јун.
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО ЛИТУРГИЈУ НА ТЕМЕЉИМА МАНАСТИРА ПРЕЧИСТЕ КРАЈИНСКЕ
БАР
/ ЦЕТИЊЕ, 04. Јун 2007.г.- Његово Високопреосвештенство Архиепископ
Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио
је јутрос са свештенством, поводом празника Светог Јована Владимира,
Свету Архијерејску Литургију на темељима манастира Пречисте Крајинске.
Обраћајући
се бројним вјерницима сабраним на Светој литургији, Владика је у архипастирској
бесједи на тему празника подсјетио на ову древну Светињу на коју се
излила изобилно Благодат Божија, која кроз вјекове свијетли свјетлошћу
Божанском, мјесту распетом, пострадалом, али непрекидно Васкрсаваном.
»Иако вазнијето на небеса заједно са свима онима који су се овдје
кроз вјекове сабирали, оно увјек изнова привлачи својом благодатном
силом, душе жедне и гладне Бога и Божије пшравде, а посебно међу њима
заузима мјесто Свети Јован Владимир краљ Зетски и мученик, који је
градио ову светињу и који је себе уградио у ову светињу, који је некада
владао по Божијим законима овим мјестом и овим народом».
Осврнувши
се на данашње вријеме Архиепископ Амфилохије је нагласио да се «Појавила
једна глумачко лоповска дружина која је себе прогласила за Цркву.
Такве глумачко - лоповско дружине није видјела Црна Гора. Давно је
народ рекао свака сила до времена а Божија свевремена. Много су моћни
прошли овим просторима газећи по правди Божијој и по часним љидима
и по светињама народним, па су нестали са историјске позорнице. И
не зна се ни мјеста гдје су били. Свједок тога је и Свети Јован Владимир
Зетски краљ, Свети праведни владар који се није удруживао ни са глумцима
нити са лоповима, него је припадао Божијем друштву, остао вјеран Богу
и правди Божијој. И на правди Божијој пострадао» рекао је Високопреосвећени
Митрополит.
Литургији
су присуствовали православни вјерници из Скадра и околине са ђаконом
Николом Петанијем из Скадра.
Данашњем
празнику је присуствовало Братство православне омладине из Бара, Црквени
хор и полазници школе вјеронауке из Бара.
В.
K.
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО ЛИТУРГИЈУ НА ТЕМЕЉИМА МАНАСТИРА БОГОРОДИЦЕ РАТАЧКЕ
КОД БАРА
БАР
/ ЦЕТИЊЕ, 03. Јун 2007.г.- Његово Високопреосвештенство Архиепископ
Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио
је јутрос, поводом празника Светих цара Константина и царице Јелене,
Свету Службу Божију на темељима древног манастира Богородице Ратачке
код Бара.
Обраћајући
се бројним вјерницима сабраним на Светој литургији, Владика је у архипастирској
бесједи на тему празника подсјетио да је ову древну Светињу у 13.
вијеку обновила краљица Јелена Анжујска, супруга српског краља Уроша
Немањића.
«То је она Јелена која је саградила дивни манастир Градац у срцу Србије
и која је основала прву дјевојачку школу у Србији, која је обновила
много Светиња, која је обнављала и велику Светињу на ријеци Бојани
посвећену Светом Сергију и Вакху. Тамо су биле мошти Светог Сергија
које су ту донијете са Истока у времена гоњења Цркве на Истоку. Јелена
Анжујска је обновила и многе друге Светиње, а међу њима и ову Светињу»,
казао је Владика Амфилохије.
Владика
је казао да је Јелена Анжујска носила име мајке Светог цара Константина,
па је зато «на овом мјесту оставила траг и оставила да се овдје славе
и прослављају Свети цар Константин и Јелена, на овом мјесту посвећеном
Пресветој Богородици».
«Данас се сјећамо и преподобне Јелене Дечанске, сестре Светог краља
Стефана Дечанскога. И она је једана од оних Светих изданака која се
угледала на Свету царицу Јелену», рекао је он.
«Поживјела
је царски, као кћерка Небескога Цара и оставила дивнога спомена иза
себе», закључио је Митрополит Амфилохије.
Високопреосвећени
Архиепископ Г. Амфилохије служиће сјутра са свештенством, поводом
празника Светог Јована Владимира, Свету Архијерејску Литургију на
темељима манастира Пречисте Крајинске са почетком у 9 часова.
Р.В.
АРХИЕПИСКОП
АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИO У МАНАСТИРУ ЋЕЛИЈА ПИПЕРСКА
ЦЕТИЊЕ,
02. Јун 2007.г.- Његово Високопреосвештенство Архипеископ Цетињски
Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије са свештенством у манастиру
Ћелија Пиперска, светињи из 17. вијека, служио је јутрос, поводом
празника Преподобног Стефана Пиперског, Свету Архијерејску Литургију.
„Све
што се догађало кроз историју прије Христа и послије Христа није ништа
друго него жеђ да се дотакну људи живога Бога, да се дотакну и душом
и умом и срцем Њега, да би примили и Његову силу, снагу и моћ. И заиста,
у том додиру са Господом се састоји сав циљ и сав смисао људског живота.
Шта је друго васиона него хаљина Живога Бога“, рекао је Архиепископ
Амфилохије.
„Сви
храмови саграђени у славу Божију кроз вјекове нијесу ништа друго него
свједочанство тога сусрета, и додира, са Господом. Све су то хаљине
Његове, љепше или мање лијепе, а све украшене вјером у Њега. Све,
дакле, око нас и у нама вапи да се дотакнемо вјечне истине Божије,
живога Бога“, казао је Високопреосвећени Архиепископ Амфилохије, подсјетивши
да је „особито Господ диван у Светима својим, међу које спада и Свети
отац наш Стефан Пиперски чудотворац. Његове Свете мошти, које се овдје
чувају и које цјеливамо, живо су свједочанство да се Он дотакао Господа
Христа и ми, Њега цјеливајући, цјеливамо хаљине Господа Живог“, рекао
је Владика.
Синоћ
је Архиепископ Амфилохије у манастиру Ћелија Пиперска замонашио смјерну
слушкињу Божију Божицу, која је добила монашко име Теодора, а сестра
Бранка данас је примила првине монашког звања.
С.Ж./В.К.
|
