| САОПШТЕЊЕ
ЗА ЈАВНОСТ ОРГАНИЗАЦИОНОГ ОДБОРА МЕЂУНАРОДНОГ НАУЧНОГ СКУПА „ ПРАВНИ
ПОЛОЖАЈ ЦРКАВА И ВЈЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА У ЦРНОЈ ГОРИ – ДАНАС “ БАР, ЦРНА
ГОРА 23.-25.МАЈ
ЦЕТИЊЕ,
28. април 2008.г. -У име Православне Митрополије Црногорско-приморске
и Епархије Будимљанско-никшићке, организатора међународног научног
скупа на тему „Правни положај цркава и вјерских заједница у Црној
Гори – данас”, предвиђеног да се одржи крајем маја (23-25. мај) ове
године у Бару, задовољство нам је да јавност упознамо са поводом и
садржајем ове манифестације.
У
државама насталим на тлу СФР Југославије, историјски се наметнула
потреба да се демократским законима правно уреди положај цркава и
вјерских заједница, као и да им се врати бесправно одузета имовина.
Стицајем извјесних политичких околности, у нашој држави, Црној Гори,
то се још није догодило: нема закона о вјерској слободи и није враћена
Цркви отета имовина. Сматрајући неопходним да се у што краћем року
донесу закони о правном положају цркава и вјерских заједница, као
и о реституцији њихове имовине, настојимо да од 23. (петак) до 25.
(недјеља), маја ове године, у Бару, буде одржан Међународни научни
скуп на тему „Правни положај цркава и вјерских заједница у Црној Гори
– данас.”
Тематика
оваквог Скупа би се тицала могућих законских рјешења која би, на ову
тему, у скоријој будућности донио црногорски парламент, као и компаративне
анализе ријешених државно-црквених односа у окружењу, са могућим освртом
на историју ове проблематике у Европи. Овај Скуп би уједно утврдио
спремност цркава и вјерских заједница да у најбољој намјери учествују
у изради ових закона, као оне институције на које се ти закони односе.
Поред
Православне Митрополије Црногорско Приморске и Епархије Будимљанско-никшићке,
организацију овог скупа подржаће: Међунардона Бискупска Конференција
Римокатоличке цркве Св.Кирило и Методије, Исламска заједница у Црној
Гори, Међународни фонд јединства православних народа (Москва) као
и међународна фондација „Конрад Аденауер” са сједиштем у Њемачкој.
Поред
домаћих црногорских правника, теолога и интелектуалаца, у раду скупа
учествоваће еминентни познаваоци правне проблематике државно-црквених
односа из земаља Западне Европе, из Русије, Грчке и Бугарске, као
и из земаља у окружењу. Међу њима је, са једне стране, велики број
универзитетских професора, бивших и актуелних политичара, а са друге
стране, значајан број црквених великодостојника. Организатори скупа
сматрају нарочито важним учешће у њему, представника најрелевантнијих
државних органа Црне Горе, и из тог разлога позив смо упутили предсједнику
и премијеру Црне Горе, одговарајућим министарствима Владе Црне Горе,
скупштинским одборима, као и црногорском омбудсману. Искрено се надамо
да ће сви они, препознати као природно и потребно, своје учешће на
овом експертском сабрању.
У
прилогу овог нашег обраћања јавности, достављамо:
1.
списак позваних учесника;
2.
кратак концепт нашег виђења проблематике која је повод организовања
овог Међународног научног скупа.
ЗА
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
Ректор
Православне Богословије
Светог
Петра Цетињског
Свештеник
Гојко Перовић
МЕЂУНАРОДНИ
НАУЧНИ СКУП
ПРАВНИ
ПОЛОЖАЈ ЦРКАВА И ВЈЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА У ЦРНОЈ ГОРИ – ДАНАС
Бар,
мај 23-25. 2008. године
Списак
позваних учесника:
–
предсједник Републике Црне Горе, господин Филип Вујановић
–
предсједник Владе Републике Црне Горе, господин Мило Ђукановић
–
министар правде у Влади Републике Црне Горе
–
министар финансија у Влади Републике Црне Горе
–
министар за заштиту људских права у Влади Републике Црне Горе
–
Православни Митрополит Црногорско-приморски
–
Православни Епископ Будимљанско-никшићки
–
представник Римокатоличке цркве у Црној Гори
–
представник мешихата Исламске заједнице у Црној Гори
– Валериј Алексејев (предсједник Фонда јединства Православних народа
-Москва)
–
Јозеф Хомајер надбискуп ( представник Бискупске конференције земаља
Европске Уније)
–
Власиос Фидас (професор, Универзитет у Атини, Грчка)
–
Сима Аврамовић (професор, Универзитет у Београду, Србија)
–
Младен Вукчевић ( професор, Универзитет у Подгорици, Црна Гора)
–
Велибор Џомић (свештеник, Православна Митрополија Црногорско-приморска,
Подгорица)
–
Душан Ракитић (бивши секретар за законодавство у Влади Републике Србије,
Београд)
–
Небојша Вучинић (професор, Универзитет у Подгорици, Црна Гора)
–
Драго Чепар, представник Владе Републике Словеније
–
представник Владе Републике Хрватске
–
Петер Вајс (представник парламента СР Њемачке)
–
Богољуб Шијаковић (професор, Универзитет у Подгорици, Црна Гора; бивши
министар вјера у Влади СР Југославије)
–
С. Попов (предсједник Одбора Руске Думе за односе са вјерским заједницама
)
–
Иван Желев ( представник Владе Републике Бугарске )
–
Епископ Захумско-херцеговачки г. Григорије (Босна и Херцеговина)
–
Срђан Дармановић (професор, Универзитет у Подгорици, Црна Гора)
–
Томо Вукшић,представник Римокатоличке цркве Босне и Херцеговине
–
Станислав Хочевар, Надбискуп Београдски (предсједник бискупске конференције
Србије и Црне Горе)
–
Шефко Црновршанин (омбудсман у Црној Гори)
–
Витомир Поповић ( омбусман у БиХ)
–
представници Одбора за људска права Парламента Црне Горе
–
представник Одбора за законодавство Парламента Црне Горе
–
Радован Биговић (професор, Универзитет у Београду, Србија )
–
Драган Шоћ (бивши министар правде у Влади Републике Црне Горе)
–
Соња Томовић-Шундић (професор, Универзитет у Подгорици, Црна Гора;
савјетник предсједника Републике Црне Горе)
–
Зоран Крстић ( професор, Универзитет у Београду, Србија)
–
Герхард Робертс (професор, Универзитет у Триру, Њемачка)
–
Зоран Жижић (бивши предсједник Владе Савезне републике Југославије)
–
Митрополит Емануел (представник Православне Цариградске Патријаршије
при сједишту ЕУ у Бриселу)
–
проф. Папастатис (Универзитет у Солуну, Грчка)
–
проф. Силвио Ферари ( професор, Универзитет у Милану, Италија)
–
Игор Понкин, представник Руске Православне Цркве
–
Драго Радуловић ( професор, Универзитет у Подгорици, Црна Гора)
–
Зоран Рашовић ( професор, Универзитет у Подгорици, Црна Гора)
–
Владимир Тодоровић ( Дирекција за реституцију Републике Србије)
–
Весна Голужа ( предсједница Фонда за реституцију Републике Хрватске)
–
Милан Радуловић ( бивши министар вјера у Влади Републике Србије)
–
Саво Марковић ( професор, Универзитет у Подгорици, Црна Гора)
–
Славко Лукић ( професор, Универзитет у Подгорици, Црна Гора)
–
Срђан Вукадиновић ( социолог, Подгорица, Црна Гора)
–
Делегација Европске Комисије у Црној Гори (г. Маурер и Г. Рамболд)
-
-
предсједница Фондације „Конрад Аденауер“ за Србију и Црну Гору госпођа
Нолти
–
амбасадори Руске Федерације, Сједињених Америчких Држава, СР Њемачке,
Грчке, Србије, Хрватске, Словеније и Бугарске у Црној Гори
КРАТАК
КОНЦЕПТ НАШЕГ ВИЂЕЊА ПРОБЛЕМАТИКЕ
КОЈА
ЈЕ ПОВОД ЗА ОРГАНИЗОВАЊА ОВОГ НАУЧНОГ СКУПА
Као
организатори планираног скупа, сматрамо да је у правном уређењу односа
државе и Цркве неопходно поштовати четири фундаментална начела, а
то су: вјерска слобода, неутралност државе, принцип једнакости вјерских
заједница, право цркава и вјерских заједница на самоодређење.
1.
Држава и вјерске заједнице су упућене на међусобну сарадњу због
тога што постоје заједнички јавни интереси државе и вјерских заједница,
због тога што су држављани и вјерници једни те исти људи и што имају
слободе и права које је држава дужна да јемчи, а међу којима вјерској
слободи и праву припада изузетно мјесто. Осим тога, мноштво је конкретних
разлога због којих као правни модел односа државе и вјерских заједница
предлажемо систем кооперативне одвојености и сарадње државе и вјерских
заједница, идући тако у сусрет савременим трендовима у европском
законодавству у области државно-црквеног права.
У
вези с тим, комплексност правног односа државе и вјерских заједница
огледа се у мноштву конкретних права у области вјероисповиједања
која закон треба да садржајно обухвати и нормира: социјална права
и равноправни статус вјерских службеника, право на организовану
духовну помоћ у војсци, затворима, болницама и другим државним установама,
приговор савјести; помоћ у извршењу правоснажних одлука надлежних
црквених органа од стране државе, признавање црквених матичних докумената
пред државним органима, положај вјерских школа и факултета у образовном
систему; статус, права и обавезе верских добротворних организација;
заштита културног и вјерског насљеђа; најзад, а томе треба посветити
посебну пажњу, право на вјерску наставу (вјеронауку) у државним
школама. На тај начин јасно би се показало да законодавац вјерску
слободу, као саму срж слободе, схвата конкретно а не апстрактно,
и да као таква буде зајемчена, а не само прокламована проформа.
2.
Посебан проблем је непостојање закона о реституцији одузете имовине
црквама и вјерским заједницама. Предлажемо и тражимо да нам се у
најкраћем року на законит начин врати наша противправо одузета имовина.
Постојећим законима реституција је омогућена свима осим црквама
и вјерским заједницама, што одудара од правне праксе у великој већини
земаља које су напустиле комунизам. Уз то, у Црној Гори не постоји
правна сигурност ни у погледу имовине која је сада у посједу вјерских
заједница. Не ријетко се догађа да антицрквена лица, преко медија,
најављују отимање црквеног посједа, а да надлежни државни органи
на то не реагују.
3.
То није једини разлог да се утврде медијска права цркава и верских
заједница и да се јавни медијски сервис обавеже на вјеродостојно
и цивилизовано извјештавање о црквеном и вјерском животу у Црној
Гори. У новом, не више комунистичком социјалном пољу цивилизован
однос према црквама и вјерским заједницама има за циљ друштвену
стабилност као вриједност нужну за демократско и европско друштво.
Први услов за то је да се поштује идентитет цркава и вјерских заједница,
који происходи из њиховог неотуђивог права на самоодређење. Држава
треба да јемчи и штити права која цркве и вјерске заједнице имају
са таквим идентитетом какав имају, а не да их признаје у смислу
да успоставља и признаје њихов идентитет. Једноставније речено,
држава овдје не производи онтолошки реалитет, већ правни реалитет.
Правно признати Цркву и вјерску заједницу значи систем обавеза у
односу на Цркву и њен идентитет који држава мора да прихвати. Другачије
речено: право да се вјерује значи обавезу државе према онима који
вјерују. То важно и комплексно право медији, у првом реду државни,
су дужни да промовишу, а не да дезавуишу.
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА ЦЕТИЊСКОМ ЋИПУРУ
 ЦЕТИЊЕ,
28. април 2008.г. -Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски
Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас,
на Васкршњи понедјељак, Свету архијерејску литургију у цетињској дворској
цркви на Ћипуру.
«Једно је памћење, једно сјећање на Господа и једно-јединствено Његово
присуство у животу човјека и свијета», казао је Владика у архипастирској
проповиједи. «Тако и они, који су се Њега као Живоносног Источника
дотакли, и они су живи и живоносни. Зато и ми данас доживљавамо Господаре
Ивана и Ђурђа Црнојевиће и Мару, све Црнојевиће који су некада овдје
владали и који су ову Светињу утемељили, као и Господара Николу Првога
и краљицу Милену чији земни остаци овдје почивају».
«Ми осјећамо да су Петровићи, Светородна лоза на челу са Светим Петром,
овдје са нама и међу нама живи, јер су и они Живога Господа примили,
у Његово Име се крстили, Њега се причестили, у Његово Име живјели
и Њему преминули из овога свијета у онај вјечни и непролазни», рекао
је Митрополит Амфилохије.
«Славећи
Христово Васкрсење ми живимо са свима Светима у Цркви Божјој живећи
силом Христовог Васкрсења, њоме се причешћујући и доживљавајући ту
велику и Свету тајну Цркве Божије», закључио је Владика.
Р.В.
О
ПРОСЛАВИ ВАСКРСА У МИТРОПОЛИЈИ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ
 ЦЕТИЊЕ,
27. април 2008.г. -У свим храмовима Црногорско-приморске Митрополије
данас је свечаним богослужењима прослављен празник над празницима
– Васкрсење Господа Исуса Христа.
Централну
Васкршњу Литургију у подгоричком саборном храму Христовог Васкрсења
служио је Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски
Господин Амфилохије са свештенством и уз молитвено учешће бројних
вјерника који су се постом и молитвом припремили за Свето Причешће.
 У
току Литургије Владика је у ђаконски чин рукоположио Бранка Вујачића,
дипломираног економисту и студента Теолошког факултета у Фочи, а у
чин чтеца рукопроизвео Миомира Вулевића, апсолвента Теолошког факултета
у Фочи.
Прочитана
је и Васкршња посланица Његове Светости Патријарха Српског Господина
Павла и Архијереја Српске Православне Цркве. Митрополит Амфилохије
се вјерницима обратио бесједом и том приликом казао да у Црној Гори
још увијек не престаје Христово Распеће.
 «Ово
Васкрсење је у знаку Његовог Распећа, јер као што знате, и као што
видите и чујете, први пут у историји Црне Горе, на црногорским телевизијама,
част изузецима, на првом мјесту приказују лажне свједоке, лажне свештенике
који су срам и стид Црне Горе, а онда тек приказују Цркву Божју. Нигдје
у Европи се то не догађа, ни у једној земљи која је некад била комунистичка.
Али су се све те земље ослободиле тога мрака. Само је Црна Гора и
даље у мраку, и даље хоће лаж да потури истини, хоће неправду да потури
правди Божјој и спремају се, изгледа да је то и државни пројекат,
да, не само што неће да врате Цркви оно што су претходно опљачкали
него се спремају да опљачкају, отму и саме храмове. Стари комунисти
су одузимали дијелове црквене земље, али не само Цркви него и другим
грађанима и задужбинама, а ови новопечени хоће да одузму и храмове
Цркви Божјој, да их подржаве, да отму Светиње, да их припишу себи
и на тај начин погазе и Божју и људску правду», рекао је Владика.
«Надамо
се у Бога да ће ипак разум побиједити неразумље и да ће правда побиједити
лаж и неправду», закључио је он.
Владика
је затим у Вирпазару освештао васкршња јаја, чиме је отворен тамошњи
традиоционални Васкршњи сабор. Том приликом оне се краћом бесједом
обратио дјеци.
Митрополит
Амфилохије затим је посјетио Боан Кадића код Данилограда, гдје је,
код цркве Светог Димитрија присуствовао традиционалном Васкршњем сабрању
братства Кадића.
С.Ж./Р.В.
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ ВАСКРШЊУ ЛИТУРГИЈУ СЛУЖИ У ПОДГОРИЦИ
ЦЕТИЊЕ,
26. април 2008.г. -Његово Високопреосвештенство Архиепископ
Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служиће
сјутра са свештенством Васкршњу Архијерејску Литургију у Саборном
Храму Христовог Васкрсења у Подгорици, са почетком у осам часова.
Владика
Амфилохије ће у 13 часова присуствовати Васкршњем Сабору у Вирпазару
и освештати васкршња јаја.
Након
тога он ће посјетити цркву Светог Великомученика Димитрија на Боану
Кадића код Даниловграда, гдје се такође одржава традиционални Васкршњи
сабор, и освештати васкршња јаја.
Р.В.
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЦРКВИ СВЕТОГ ДИМИТРИЈА У ПОДГОРИЧКОМ НАСЕЉУ КРУШЕВАЦ
 ПОДГОРИЦА,
26. април 2008.г. -Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски
Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас,
поводом Велике Суботе, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог
Димитрија у подгоричком насељу Крушевац.
«Ријечи
Светих пророка Исаије, Јеремије, Данила, Језекиља и описивање свих
оних догађаја из њиховог времена није ништа друго до предуказање онога
што се догађа на Велики петак, Велику суботу и на дан Васкрсења»,
рекао је Владика Амфилохије у архипастирској бесједи вјерницима.
 «Зато
је у Великом посту, у којем се као његов врхунац читају ти дјелови
Старога завјета, сабрана сва мудрост каква она јесте, какву је Бог
створио, изаткао Својом Божанском руком. Велики пост нас, дакле, у
то уводи, то нам открива, а нарочито Страсна недјеља Христових страдања.
Страсна недјеља је изнад свих недјеља и Велика субота је изнад свих
дана зато што у себи садржи оно прво Божанско стварање. Не пише ли
у Књизи постања да је Господ за шест дана сав свијет, да је шестога
дана створио човјека као круну Своје творевине и да се у седми, суботњи
дан одморио од Свога стваралаштва. Дакле, то је прво стварање свијета
и човјека. А ово, ново стварање руком и присуством новога Адама, оно
је везано за Христа Господа Који је био творац и првога стварања,
али је Он творац и свега што се ствара у новоме савезу, Новом завјету
који је запечаћен крвљу Христовом, закључио је Владика Амфилохије.
Р.В.
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ: У ЗЈЕНИЦИ ВЕЛИКОГ ПЕТКА ОГЛЕДА СЕ СВА ЉУДСКА ИСТОРИЈА
 ЦЕТИЊЕ,
25. април 2008.г. -Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит
Црногорско-приморски Господин Амфилохије вечерас је са свештенством
у Цетињском Манастиру служио службу изношења плаштанице.
«Показало
се неосјетљивим људско срце, а особито оних који су себе сматрали
мудрацима, који нијесу могли схватити да Бог може да постане човјек,
да је Он Син Божји, који нијесу могли схватити да је управо то улога
Месије као слуге Господњега који страда и који узима на себе гријехе
овога свијета, саблажњени његовом скромношћу, саблажњени Његовим смирењем,
саблажњени његовом скривеношћу, очекујући да ће се Он појавити као
цар моћни, као император који ће да господари судбином свијета и који
ће учинити свој народ најмоћнијим народом на земљи», казао је Владика
Амфилохије у архипастирској бесједи вјерницима.
 «Саблазнили
су се Њиме и саблажњавају се кроз вјекове и они и њихови ученици.
А мудраци овога свијета, Јелини, који имају знања овога свијета, они
проглашавају тај чин Господњи, тај страшни и велики догађај Христовог
страдања, то откривење страшне и велике љубави Божје, најсавршенијег
човјекољубља које се икада јавило, они то проглашавају за лудост»,
рекао је он.
«И
тако остаје до краја свијета и вијека: ми који смо Његови и у Његово
име крштени, који Њега исповиједамо као Бога свога и Господа свога,
ми се Њему клањамо увијек и ове Свете вечери», закључио је Митрополит
Црногорско-приморски.
Митрополит
Амфилохије јутрос је у Цетињском манастиру служио и царске часове.
Он је подсјетио да је Понтије Пилат за ишамараног, попљуваног, пониженог
Христа рекао Јеврејима «ево човјека» и да при том није био свјестан
да је изговорио најдубљу истину која постоји. «И заиста, Он је у себи
објединио сву човјечност исконску, обновљенучовјечност људске природе.
Пилат то изговара у своме лицемјерју, покушавајући да на неки начин
избјегне да га он осуди, да му пресуди и опет га изводи пред Јевреје
и каже 'ево цара вашега'. А јевреји у глас говоре 'распни га, распни'.
'Зар цара вашега да разапнем'? И сада долази поента читавог тог страшног
разговора, невиђеног у историји. 'Немамо цара, осим ћесара у Риму.
Ако њега не разапнеш, онда си ти против цара свога'. Ту Пилат више
није могао да одоли, престрашен тим призивом ћесара римскога чији
мач је висио над његовом главом. И онда је прихватио да Господ буде
разапет. У томе и јесте сва срж лажних властољубаца и лажне власти
који знају шта је правда и шта је истина. Али, и поред тога газе правду
и поричу и одричу се истине и Онога Који је носилац те истине. Пилат
је прањем својих руку у крви праведника у том погледу примјер за све
властодршце овдје на земљи, кроз вјекове, па и у наше вријеме. И данас,
на другачији начин, али по садржају – на исти начин. Само се понавља
Јудино среброљубље и Пилатово лицемјерје. У зјеници Великог Петка
огледа се сва људска историја», закључио је Цетињски Архијереј.
Р.В.
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ПОДГОРИЦИ
 ПОДГОРИЦА,
24. април 2008.г. -Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски
Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас,
на Велики Четвртак, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Ђорђа
под Горицом, у Подгорици.
«Издајство
Јудино Велике сриједе и Великог четвртка и његово продавање за тридесет
сребрењака се наставља, јер данашњи савремени христоборци за новац
и богатство прогоне Христа», рекао је Владика у архипастирској бесједи
вјерницима.
«И
они који међу нама, нажалост, покушавају да отму и оскрнаве стародревну
хришћанску Светињу манастир Златицу и доносе одлуке да та Светиња
не припада Цркви и да она није жива Светиња, свједок живога Бога,
него да треба да буде музеј и лапидаријум, шта уствари раде него што
на видљив и опипљив начин настављају богоборство и христоборство?
Намјеравају да претворе живе Светиње, у којима су се људи вјековима
клањали живоме Богу и претворе их у мртвачнице», рекао је Архиепископ
Цетињски.
 «И
тако се наставља та диоба међу људима на земљи – једни су за Христа
а други против Христа. Нема трећега пута. Онај који иде за Христом,
који остаје вјеран Њему као помазанику Божјем, тај бира пут живота.
Који се противи Њему, који га продаје за сребрењаке среброљубља свога
ради, који пљује по Њему и по Његовом Распећу и пуца у Њега и одриче
се од Њега, он бира онај други пут – пут смрти», закључио је он.
С.Ж./Р.В.
У
НОВОКУЗЊЕЦКУ ПРОНАЂЕН ДОКУМЕНТ О ВЈЕНЧАЊУ ДОСТОЈЕВСКОГ
КЕМЕРОВО,
23. април 2008.г. -У Кемеровској области пронађена је матична
књига парохије Одигитријевске цркве за 1857. г. са записом о вјенчању
познатог писца Фјодора Достојевског и Марије Исајеве под редним бројем
17, од 6. фебруара.
Сматрало се да је документ који се чувао у цркви изгубљен, пошто су
1917. г. матичне књиге конфисковане. Била је верзија да је књига могла
изгорјети у пожару из 1919. г. До сада о матичној књизи из 1857.г.
се ништа није знало.
Како
су објаснили специјалисти Новокузњецког музеја Достојевског, документ
се сматрао изгубљеним, пошто је данашња Кемеровска област припадала
Томској губернији те је тако улазила у састав Новосибирске области
и матична књига је ишла из једног архива у други. Покушавајући да
систематизују документа архивари су их преправљали. У једном тому
су се нашле сабране књиге из неколико година. И тек за вријеме последње
техничке обраде, књиге су раздијељене и пронађен је изгубљени документ.
У
свијету постоји седам књижевно-меморијалних музеја Достојевског. Шест
од њих се налазе у Русији, један у Казахстану, али сада само фонд
Новокузњецког музеја има оригинал уникатног документа.
Извор:
Православие.Ру
С
руског: Марија Живковић
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ СЈУТРА СЛУЖИ У ПОДГОРИЦИ
ЦЕТИЊЕ,
23. април 2008.г. -Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски
Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служиће сјутра
са свештенством Свету Службу Божију у цркви Светог Ђорђа под Горицом,
у Подгорици.
Свето Богослужење почеће у осам часова.
Р.В.
НОВА
СВЕТИГОРИНА МОНОГРАФИЈА «СВЕТИ ЂОРЂЕ – ВИТЕЗ БОГА ЖИВОГА»
 ЦЕТИЊЕ,
23. април 2008.г. -У издању ИИУ Митрополије Црногорско-приморске
«Светигора» и београдске компаније «Новости» ових дана изашла је из
штампе нова луксузна монографија, четврта у едицији «Светитељи», под
насловом «Свети Ђорђе – витез Бога живога».
«Ова
луксузна књига енциклопедијског формата обилује занимљивим, умногоме
први пут на нашем језику објављеним текстовима, који нас кроз тајну,
лик, дјело, чуда, житије Светог Ђорђа проводе кроз многобројне тематске
цјелине – од пострадања његовог до настанка, развоја, ширења и измјена
култа овог Светитеља током вјекова», казао је на јучерашњем представљању
овог издавачког подухвата у Танјуговом прес-центру у Београду Матеј
Арсенијевић. «На овај начин Српска православна црква и народ одужују
се великомученику који је чудесним дјелима свог христољубља и срцима
својих поштоватеља обасјао све четири стране хришћанске васељене».
Директор
«Светигоре» протојереј Радомир Никчевић рекао је да је Свети Ђорђе
«прије свега витез који се са злом у себи борио. Данас, у вријеме
кад ће нам очигледно требати витештво да бранимо оно што је наше,
ова књига треба да нас упути како да бранимо Косово».
«Оног
момента кад останемо без Светитеља и витезова, остали смо без стубова
свог народа», рекао је он.
Говорећи
о заједничким настојањима «Светигоре» и «Новости» да издавачку дјелатност
оплемене оваквим издањима, Александар Бацковић се захвалио «Светигори»
«што је за овако велики и значајан пројекат, после књига о Светом
Сави, Светом кнезу Лазару и Светом Николи, опет одабрала Компанију
«Новости», која издања оваквог квалитета и садржаја успијева да понуди
по изузетно популарним цијенама и учини свима доступним».
Предговор
за монографију написао је Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски
Господин Амфилохије. «Светоме Ђорђу данас је у српском народу посвећено
више од 370 цркава и манастира. Најстарији споменици његовог култа,
који се на српским просторима ширио заслугом мјесних византијских
јерараха, велможа и војних заповједника, јесу првобитна црква Светога
Ђорђа у Старом Бару, на локалитету званом Лонџа, црква Светог Ђорђа
под Горицом, она у Дривасту и она у Стону, као и у унутрашњости, на
југу – црквица у утврди Звечану и призренском Вишеграду на Косову
и цркве по Македонији, као и преднемањићки оловни печат кнеза Ђурђа
Војислављевића, сина Бодина Зетскога. Прве цркве посвећене овоме Светитељу
у новоствореној немањићкој држави постају, на два њена краја, двије
двоструке светођурђевске духовне куле и два духовна темеља њена –
Ступови Ђурђеви рашки, у Србији, и Стубови Ђурђеви будимљански, у
Црној Гори, које подижу велики жупан Стефан Немања и његов синовац
жупан Првослав», стоји између осталог у предговору Владике Амфилохија.
Књига
се од данас налази на киосцима широм Србије, а у Црној Гори ће се,
уз дневну новину «Дан», по цијени од 3,5 евра, појавити у уторак,
29. априла.
Р.В.
САОПШТЕЊЕ
ЗА ЈАВНОСТ УПРАВЕ МАНАСТИРА ЗЛАТИЦА
ПОДГОРИЦА,
23. април 2008.г. - По много чему је карактеристично вријеме у
коме нас је Бог дао да живимо. Али, ако ово вријеме врхуни у нечему
- онда је то у грубим историјским фалсификатима који су у служби обмане
неупућених преко агресивних насртаја на Православну Митрополију Црногорско-Приморску
као темељну духовну институцију у Црној Гори. Набрајање оваквих фалсификата
и именовање таквих фалсификатора одвело би нас у недоглед, а резултирало
би великом књигом какву други цивилизовани народи и њихове државе
немају. На жалост, у такву врсту акробација сада се и јавно укључила
и Барска надбискупија.
Барска
надбискупија има право и може да подржава шта год хоће, али нема право
ни да фалсификује ни да присваја историјске чињенице. На жалост, великодостојник
Барске надбискупије већ дуже вријеме предњачи у томе и вјешто злоупотребљава
наметнуте подјеле у овом народу како би покушао да оствари оно што
ни његовим претходницима кроз претходне вјекове није успијевало.
Након
најновијег саопштења више нема и не може бити сумње да Барска надбискупија
стоји иза савремених фалсификата око Манастира Златице.
Не
може остати непримијећено констатно форсирање и наметање фалсификата
о тобожњем "о латинском поријеклу Златице". А за такву тврдњу не налазе
већег доказа од тзв. Бискупове ливаде. Чудна је логика која се у овом
случају показује. У недостатку ваљаних аргумената, помен Бискупове
ливаде за ауторе саопштења Барске надбискупије је сасвим довољан "аргумент"
за својатање Манастира Златице. Данас и лаик лако може да уочи да
су именице "бискуп" и "епископ" синоними. Да не говоримо о постојању
словенских повеља и бројних црквено-правних извора, насталих прије
и након 1054. године, у којима се помиње бискуп као синоним за епископа
Цркве Христове!!! Довољно је да поменемо да је у најранијим преписима
Законоправила Светога Саве на много мјеста коришћен назив ''епискуп''.
Чињеница је и да су се многи православни архијереји кроз вјекове потписивали
као "епискуп" што је у народном говору скраћивано и изговарано као
"пискуп" тако да је питање да ли је топоним о коме говоре "Пискупова"
или "Бискупова" ливада, али у оба случаја, када је ријеч о Манастиру
Златици, суштински означава епископа Цркве Христове, а он у овом случају
није и не може бити барски надбискуп.
У
жељи да наметну неистините тврдње о тобожњем латинском поријеклу манастира,
аутори саопштења Барске надбискупије су намјерно прескочили да помену
предање које вјековима чувају припадници племена Куча да је назив
Златици дао Свети Сава, а тај назив се и до наших дана одржао, као
што, уосталом, постоји и Савин поток у непосредној близини манастира.
И не само то. Аутори саопштења нису погледали у озбиљне тврдње Јастребова,
Шобајића и других да је на Златици, тачније у мјесту Дрпе у близини
Златице, Свети Сава успоставио сједиште Зетске Епископије (1219) да
би оно нешто касније било премјештено у Манастир Светих Архангела
на Превлаци код Тивта.
Најсмјешније
у овој причи је, на жалост, то што аутори саопштења Барске надбискупије
уопште и не знају да се пољана о којој говоре уопште не налази у близини
Манастира Златице него скоро у врх племена Куча, двадесетак километара
далеко од манастира, у селу Раћи изнад Убала. И поред ове чињенице,
аутори саопштења Барске надбискупије, очевидно инспирисани духом и
идејом крсташких похода, покушавају не само да конзервирају него и
да у тобожњу бискупову пољану преименују локалитет на коме се налази
Манастир Златица у данашњем главном граду Подгорици приписујући то
као ''вјероватно незнање обрађивача плана''. Оно што се овдје такође
губи из вида јесте чињеница да је првих једанаест вјекова на овим
просторима постојала јединствена Црква, тако да је старо хришћанско
наслеђе, тек послије шизме (1054), подијељено и једним дијелом у Приморју
припало Римској Цркви, а његов већи дио остао до данас наследство
Православног Истока, како у Приморју тако и у унутрашњости земље.
Из
саопштења Барске надбискупије се, осим претходног, уочава како историјска
тако и савремена удаљеност од Манастира Златице и то је једино похвално
и добро у изнијетим ставовима. Јасно се уочава и чињеница да ауторима
саопштења није стало до Манастира Златице него до смућивања шире црногорске
јавности и недостојног политикантског подупирања одлуке коју је по
том питању донијела подгоричка Скупштина. Заинтересованост Барске
надбискупије о судбини Манастира Златице се најбоље огледа у томе
да аутори саопштења Барске надбискупије и не знају да је јавна расправа
о Златици завршена још половином децембра прошле године па би да се
сада, када је формално све завршено, ''на тај начин укључе у јавну
расправу о Нацрту Урбанистичког пројекта ''Археолошки локалитет -
Златица''.
Аутори
саопштења Барске надбискупије приказују веома чудну логику. С једне
стране, покушавају да својатају Манастир Златицу позивајући се на
ранохришћанско предање. С друге стране, намјерно прећуткују истину
да су мошти Светог Трифуна у Котору заправо поклон византијског цара
са Истока Никифора І (801.-811.г.). Намјерно прећуткују чињеницу да
је Превалитана, која се налазила на простору данашње Црне Горе, у
вријеме Цара Јустинијана почетком VІ вијека била органски дио Јустинијане
Приме чије је сједиште било у Царичином граду код Лебана у Србији,
а не у Риму. Прескаче се и прећуткује и чињеница да је диоклијски
епископ Евандрос био јединствени хришћански, а не римокатолички епископ
на Четвртом васељенском сабору у Халкидону 451. године. Прећуткује
се и чињеница да је Барска надбискупија основана булом анти-папе,
а не папе Климента ІІІ од 8. јануара 1089.г.
На
више него очевидну жалост аутора саопштења Барске надбискупије број
православних вјерника у Црној Гори се из дана у дан повећава баш као
што се повећавао и у времену процвата Манастира Златице у првом тисућљећу
и доцније све до најезде Турака (XV вијек.). Као што је било онда
тако је и данас па се, додуше у много мањој мјери, множе и невјерници
и они којима сметају прави вјерници и праве Светиње. Нама је искрено
жао што има и оних који се налазе са друге стране златичког олтара.
Ипак
смо увјерени да аутори саопштења Барске надбискупије добро знају да
се Божије светиње не бришу гумицама, не прецртавају оловкама и не
претварају у конзервиране зидине. Ако је такав приступ својствен онима
који не знају библијску и црквену историју недопустиво да такав приступ
буде доминантан у једној старој римокатоличкој дијецези.
Монахиња
Евгенија
настојатељица
Манастира Златице
У
ДРЖАВНУ ДУМУ УНЕСЕН ПРОЈЕКАТ ЗАКОНА О ЗАБРАНИ РЕКЛАМИРАЊА АБОРТУСА
МОСКВА,
23. април 2008.г. - Група депутата Државне думе, из различитих
фракција предложила је да се забране рекламе абортуса. У понедјељак,
21. априла Државној думи је поднесен на разматрање пројекат закона
са исправкама федералног закона «О реклами».
У складу са пројектом закона свуда се забрањује рекламирање вјештачког
прекида трудноће, са малим изузецима. Реклама може постојати у медицинским
установама и специјализованим медицинским средствима масовног информисања.
Извор:
Седмица.Ру
С
руског: Марија Живковић
ПИСМО
МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА ЧЕЛНИЦИМА ПОДГОРИЦЕ
ЦЕТИЊЕ,
21. април 2008.г. -
ГЛАВНИ
ГРАД ПОДГОРИЦА
н/р
Градоначелнику г. др Миомиру Мугоши
н/р
Предсједнику Скупштине Главног града г. др Ђорђу Сухиху
Одборничким
клубовима
П
О Д Г О Р И Ц А
Поштована
господо!
Обавијештени
смо да ће се сјутра 22. априла на сједници Скупштине Главног града
Подгорице, између осталог, расправљати и о Предлогу одлуке о Урбанистичком
пројекту ''Археолошки локалитет – Златица у Подгорици''.
С
тим у вези, користимо ову прилику да Вас обавијестимо да смо изненађени
начином игнорисања бројних и релевантних чињеница приликом израде
наведеног Урбанистичког пројекта.
Прије
свега, морамо да нагласимо да је црквина Манастира Златице на првом
мјесту била и остала православно-хришћанска светиња, манастир и мјесто
сабирања на молитву и врлински живот у Христу. Митрополија Црногорско-Приморска
никада није негирала ни то да је црквина древног Манастира Златице
данас и археолошки локалитет, и културно-историјски и цивилизацијски
споменик што доказује дугогодишња сарадња између Митрополије са установама
и стручњацима из области конзервације и заштите. Манастир Златица
се не може упоређивати и изједначавати са археолошко-црквеним локалитетом
Дукље. Наиме, док је Дукља настала као градско насеље са црквама и
епископским сједиштем дотле је Златица од свога оснивања била и остала
православно-хришћански манастир у коме су једино живјели монаси и
свештенослужитељи. Недопустиво је игнорисана и чињеница да је Манастир
Златица данас један од активних манастира Митрополије Црногорско-Приморске
те да се правни статус овог Манастира не разликује од правног статуса
Цетињског Манастира или Манастира Острога.
Предлогом
Одлуке је на недопустив начин игнорисана чињеница да је Православна
Митрополија Црногорско-Приморска већ вјековима власник црквишта Манастира
Златице што се види из многих докумената. Аутори Урбанистичког пројекта
су недопустиво игнорисали и чињеницу да је Митрополија Црногорско-Приморска
власник и највеће парцеле и већ постојећег објекта уз црквину Манастира
Златице о чему, такође, постоји документација.
Још
трагичније дјелују мишљења и образложења појединих државних органа
којима се, заправо, врши разцрковљавање, дехристијанизовање и разманастиравање
Манастира Златице што никоме и никада у историји ове Светиње није
пало на памет. То се види и из комплетне документације, а посебно
из мишљења Републичког завода за заштиту споменика културе, као и
Министарства културе, спорта и медија у којима се говори о ''формирању
лапидаријума и музејско-галеријског простора''.
У
Предлогу одлуке је демонстрирана недопустива једностраност која се
најбоље огледа у чињеници да ниједан предлог и примједба Митрополије
Црногорско-Приморске није усвојена, а посебно није усвојен захтјев
Митрополије Црногорско-Приморске за подизање новог храма на митрополијској
парцели и то на мјесту на коме је, према досадашњем урбанистичком
рјешењу, била предвиђена и дозвољена изградња два објекта. Из ових
чињеница се показује и злонамјеран однос како према Митрополији Црногорско-Приморској
тако и према Манастиру Златици, манастирској имовини и будућности
Манастира.
Из
ових разлога, слободни смо да Вас, управо из бриге о заштити Манастира
Златице, позовемо да одложите доношење овакве одлуке како из напред
наведених разлога тако и због чињенице да по овом питању није поведена
најшира и првенствено стручна јавна расправа него само ''обична''
јавна расправа као да је ријеч о неком савременом урбанистичком пројекту
или детаљном урбанистичком плану. У европским престоницама и главним
градовима оваква Светиња која је стара 1600 година и њена заштита
иницирала би вишегодишње и најстручније анализе, проучавања и стручне
јавне расправе, а не овакве исхитрене и једностране предлоге и то
од предузећа ''МонтеЦеп'' из Котора које нема никакве научне и уже
стручне археолошко-конзерваторске референце.
Митрополија
Црногорско-Приморска ће, у случају да се оглушите о овај наш апел,
бити принуђена да свим правним средствима пред домаћим и међународним
судовима тражи заштиту својих угрожених имовинских права и заштиту
Манастира Златице.
С
поштовањем,
АЕМ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Амфилохије
с.р.
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ И ЕПИСКОП ЈОВАН СЛУЖИЛИ НА ТЕМЕЉИМА МАНАСТИРА ЗЛАТИЦА
 ПОДГОРИЦА,
20. април 2008.г. - Високопреосвештени Архиепископ Цетињски Митрополит
Црногорско-приморски Господин Амфилохије и Преосвештени Епископ Диоклијски
Господин Јован служили су данас, поводом Цвијети, Свету Службу Божију
на темељима древне византијско-диоклијске Митрополије Манастира Златица
код Подгорице.
«Цвијети
данас прослављамо, јер у овом празнику видимо велику символику, велику
тајну, али и велику утјеху у ношењу нашега крста», рекао је у литургијској
проповиједи Владика Јован. «Ако обоготворимо нешто спољашње, ако не
видимо човјека и оно што је суштина заједнице, а то је љубав, и хришћанима
може да се догоди оно што се догодило Јеврејима. Ево нас у овој Диоклији
која носи свој крст, ево нас у тој Диоклији која показује да географија,
национализам и све спољашње одреднице пролазе као она стара магарица
на којој је ушао Господ показујући смирење и кротост. Тако и данас,
кад се крстимо и кад хоћемо да живимо духовно треба да се обнављамо
управо овом вјером и овим осјећањем», рекао је Епископ Диоклијски
Господи Јован.
Након
Литургије вјерницима се обратио и Владика Амфилохије, ријечима да
је Господ «на овај Свети дан васкрсао Свога пријатеља Лазара из мртвих,
уочи Свога страдања и уочи Свога Васкрсења којим је заквасио људску
природу и творевину квасцем бесмртности и непролазнога, вјечнога живота.
Тај Свети празник ми, ево, овдје славимо и заједно са нама га славе
сви они који су се овдје кроз вјекове клањали јединоме истинитоме
Богу, Христу Богу служили и у Његово Име се крштавали, примали пећат
дара Духа Светога и овдје примали Тијело Христово. Дакле, ово је мјесто
предуказања Христовог Васкрсења, мјесто свједочанства васкрсења Лазаревог
и Христовог Васкрсења. Ако је ова Светиња у духу Васкрсења, онда није
чудо што она васкрсава благодарећи управо Светом Духу. Једно вријеме
она се, као ријека понорница, сакрила од наших људских очију, а ево
сада васкрсава јер овдје је кроз вјекове текао извор воде живе, а
тамо гдје вода жива тече не може тај извор да пресахне», казао је
он.
Након
Литургије организована је славска трпеза љубави, а домаћин храмовске
славе било је Српско пјевачко друштво «Бранко» из Подгорице.
У
Подгорици је синоћ, у крипти храма Христовог Васкрсења, одржана и
празнична духовна академија на којој је бесједио протојереј др Борис
Брајовић. У програму академије још су учествовали Хор «Свети новомученик
Станко» из Никшића и домаћин академије Српско пјевачко друштво «Бранко»
из Подгорице.
С.Ж./Р.В.
ПРВИ
ПРАВОСЛАВНИ МЈУЗИКЛ, ПОСВЕЋЕН СВЕТОМ СЕРАФИМУ САРОВСКОМ
МОСКВА,
17. април 2008.г. - Премијера првог првославног мјузикла «Чудотворац»,
посвећеног преподобном Серафиму Саровском, вјероватно ће бити изведена
на љето ове године, саопоштили су у сриједу у подмосковској Свето-Алексијевској
гимназији, која припрема спектакл.
Пјесник
и композитор Владимир Буљукин и оперски пјевач Вјачеслав Анисимов
припремили су сценарио и скупили музичку групу за извођење мјузикла,
у чију основу је положена музичка поема «Старац Серафим, саровски
чудотворац».
«Циљ
извођења је очување духовног наслеђа великог руског светитеља. Захваљујући
таквој форми, као што је мјузикл, прича је доступна за најшири аудиторијум.
У мјузиклу се кроз животопис преподобног Серафима одсликава љепота
и дубина руске православне вјере», казали су у гимназији.
Премијера
би требало да се изведе на дан празновања преподобног Серафиама 1.
августа.
Извор:
Седмица.ру
С
руског: Марија Живковић
ПРЕДСТОЈЕЋИ
АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР РПЦ РАЗМОТРИЋЕ ПИТАЊЕ ОПШТЕЦРКВЕНОГ ПРОСЛАВЉЕЊА
СВЕТОГ ЈОВАНА ШАНГАЈСКОГ
МОСКВА,
16. април 2008.г. - На засједању Светог Синода РПЦ у Москви 15.
априла, под предсједавањем Свјатјејшег Патријарха Московског и све
Русије Алексеја Другог дискутовано је о реферату Митрополита Крутицког
и Коломенског Јувеналија, предсједника Синодалне комисије за канонизацију
светих.
Свети
Синод се сложио са Митрополитом Јувеналијем и одлучио да у Сабор новомученика
и исповједника руских двадесетог вијека, укључи имена сљедећих подвижника:
Из
Московске епархије:
свештеника
Михаила (Виноградова; + 1932.),
монахињу
Евгенију (Лисову; +1935.),
инокињу
Магдалину (Забелину; +1931.);
Из
Чебоксарске епархије:
протојереја
Николаја (Тројицког; +1945),
свештеника
Илију (Измаилова; +1937.).
Осим
тога, Синод је донио одлуку да унесе у дневни ред предстојећег Архијерејског
Сабора 2008. г. питање општецрквеног прослављења светитеља вороњежког
Антонија (Смирницког; 1773-1846) и светог Јована (Максимовича; 1896-1966),
Архиепископа Шангајског и Сан-франциског – знаменитог подвижника Руског
заграничја, кога је већ прославила Руска Православна Загранична Црква.
Извор:
Седмица.ру
С
руског: Марија Живковић
ЗУРАБ
ЦЕРЕТЕЛИ ПЛАНИРА ДА ПОДИГНЕ НА СОЛОВКАМА СТАТУУ ХРИСТА ОД СТО МЕТАРА
МОСКВА,
15. април 2008.г. - Предсједник Руске академије умјетности Зураб
Церетели спрема се за огромни пројекат – он намјерава да установи
на Соловкама скулптуру Исуса Христа високу 100 метара. То је скулптор
изјавио у петак. Ако пројекат буде остварен, онда нови рад може ући
у пет највиших скулптура свијета. Међутим, изјава умјетника прошлог
викенда је била предмет активних дискусија. Московска патријаршија
и заштитници права, с једне стране, нијесу против вајарског дјела
на хришћанску тему, али се плаше да би скулптура могла нарушити природни
пејзаж и неће бити у складу са архитектуром Соловки.
По
ријечима Зураба Церетелија није се случајно појавила идеја монумента.
«1937. г. арестовали су и стријељали мога дједа, - казао је скулптор-
И ја, не по чувењу знам о томе, шта је репресија и како се осјећају
жртве репресија и породица репресираних. Другим ријечима, тај споменик
има много мојих личних преживљавања». У подножју монумента ће бити
урезана имена свих који су умрли у Соловецким логорима. По замислу
аутора, то значи да Христос узима под своје покровитељство репресиране
и отпушта им земне грјехове.
Теми
репресије Церетели се окреће не први пут. 1995. г на Поклоној гори
у Москви он је извајао меморијал онима који су у совјетско вријеме
били у затворима и логорима. У исто вријеме, Зураб Церетели учествује
у конкурсу израде споменика жртвама знаменитог Бабјег Јара код Кијева
и меморијала у Денверу, који оличава оне који су преживјели и настављају
да живе.
Према
пројекту Церетелија неки свештеници су изразили опрезност. С једне
стране подржали су идеју овјековјечења жртава репресије. «Ја сматрам
добрим знаком што је ријеч о скулптури повезаној са хришћанском вјером.
У дискусији треба да узму учешћа свештенослужитељи Соловецког манастира.
Како ће они прихватити тај пројекат? И још треба размотрити како ће
се скулптура уклопити у задивљујући природни пејзаж архипелага и архиектуру
манастира» - казао је отац Георгије Рјабих, секретар Одјела спољних
црквених веза МП.
У
оцјенама је био оштрији предсједник историјско-просветног и правозаштитног
друштва «Меморијал» Арсениј Рогински. «Ја се с великим неповјерењем
односим према некој гигантоманији, која је својствена Зурабу Церетелију
– изјавио је он. Чини ми се да су гигантоманија и Соловке неспојиви
«. Рогински сматра да ће стометарска фигура Христа на Соловкама разрушити
читав сјеверни пејзаж Соловки, који сам по себи говори о трагедији
која се десила. «Сумњам да ће организација као УНЕСКО, која сматра
Соловке спомеником дати сагласност за то» – додао је он.
Међутим
Зураб Константинович не намјерава да одустане од замисли. Ускоро ће
пројекат представити суду публике. «Мене занима шта ће људи рећи о
мом споменику. Можда нешто и измијеним», - говори он.
Рок
завршетка скулптуре није одређен. Али на пресс-конференцији он је
напоменуо да су знамениту склулптуру Христа у Рио-де-Жанеиру вајали
25 година. Уосталом, прошле године бразилску статуу су прогласили
једним од седам нових чуда свијета.
Да
кажемо, да 100-метарска скулптура Исуса Христа није највећи рад Зураба
Константиновича. 1955. г. на Поклоној гори установљен је главни монумент
Побједе висок 141,8 м. А једно од најспорнијих дјела мајстора – споменик
Петру Првоме у Москви – губи пред соловецким пројектом: његова висина
је 96 м.
Извор:
Православие.Ру
С
руског: Марија Живковић
САКУПЉАЊЕ
ПОТПИСА ЗА ПРОГЛАШЕЊЕ ПРАВОСЛАВЉА ЗА ЗВАНИЧНУ РЕЛИГИЈУ У ГРУЗИЈИ
ТБИЛИСИ,
15. април 2008.г. - Партија «Хришћанско-демократски покрет» почела
је са сакупљањем потписа за проглашење у Грузији Православља као официјелне
државне религије, саопштава Благовест-инфо.
Како
је саопштио члан партије Георгије Ахвледиани агенцији «Пирвели», сакупљање
потписа је почело на брду Ферија у Аџарији, гдје се налази лидер партије
Георгије Таргамадзе. Управо тамо је почело рушење храма у изградњи,
што је довело до масовних реакција јавности.
Да
би се размотриле измјене у Уставу, неопходно је сабрати 200 000 потписа,
али чланови партије увјеравају да ће сабрати и 2 милиона потписа,
што ће јасно показати вољу грузијског народа.
Извор:
Православие.Ру
С
руског: Марија Живковић
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО ЛИТУРГИЈУ У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ
ЦЕТИЊЕ,
13. април 2008.г. - Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски
Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас
са свештенством Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
У
току Литургије Владика Амфилохије је бесједио о Светој Марији Египћански.
«Дивни свједок промисла Божјег и бриге Божје о свијету и човјеку јесте
и преподобна Марија Египћанка којој је ова недјеља посвећена и коју
прослављамо ових дана. Пјесник каже да је она као сунце засијала у
пустињи и да је чудесима свјетлости њеног покајања пустиња заблистала
и блиста», рекао је он.
«Марија
Египћанка, која је сишла до дна богоостављености, богоотуђености,
огреховљености и за коју по људски правилима и схватањима није било
више спаса, је умивши се покајањем, кроз подвиг од скоро педесет година,
очистила сасуд свога срца и својега бића чистотом небеском, божанском
и ангелском. И Господ је сасуд њен, оскрнављен гријехом, претворио
у храм Духа Свога Светога, каквом је и видио старац Зосима у пустињи
кад је нашао и причестио», казао је Владика Амфилохије.
Р.В.
ИКОНА
СВЕТОГ ЈОВАНА КРОНШТАТСКОГ, ЖИВОПИСАНА У ЧАСТ 100 ГОДИНА ОД КОНЧИНЕ
РУСКОГ ПАСТИРА, ДОСТАВЉЕНА НА АТОС ДА СЕ ОСВЕШТА
САНКТ-ПЕТЕРБУРГ,
10. април 2008.г. - Икона светог Јована Кронштатског, живописана
у Санкт-Петербургу у знак спомена на 100 година од кончине великог
руског пастира, достављена је ради освећења на Свету Гору. Икону је
примио игуман манастира Симонопетра архимандрит Јелисеј.
Послије
освећења и молитава пред иконом, светогорски монаси ће икону предати
руским предузетницима-добротворима, учесницима конгреса који ће се
одржати у грчком Порто-Каррасе од 13. до 18. априла. Форум се организује
уз подршку Државне думе и Министарства спољних послова Русије, Руског
атонског друштва и других крупних друштвених организација Русије,
Италије и Грчке.
Икона,
која је урађена у Петербургу, освештана је у Грчкој, јер је та земља
«прадомовина духовне и православне културе Древне Русије».
Икона
праведника је иконописана у петебуршкој Академији умјетности. Свети
Јован је представљен у пуној фигури, у црвеној одежди. Иза је плаво
небо.У десној руци држи крст, а у лијевој – мали Андрејевски храм
у Кронштату, гдје је баћушка служио 53 године. За јубилеј се планира
обнова храма на мјесто разрушеног. За тај храм је и живописана икона.
Извор:
Седмица.Ру
С
руског: Марија Живковић
ИЗ
ПЕТЕРБУРГА У ЈЕКАТЕРИНБУРГ КРЕНУЛА ЛИТИЈА У СПОМЕН НА СТРИЈЕЉАЊЕ ЦАРСКЕ
ПОРОДИЦЕ
САНКТ-ПЕТЕРБУРГ,
09. април 2008.г. - Око стотинак људи је кренуло литијом из Петербурга
за Јекатеринбург, знак спомена на стријељање царске породице прије
90 година.
Како
је Интерфаксу саопштила једна подвижница, прва два дана, у суботу
и недјељу, кад се литија кретала улицама Петарбурга и предграђа, у
њој је учествовало око 250 људи.
«То
је био диван призор, поготову што таквих литија у Петербургу није
било 15 година», казала је сабесједница агенције.
Дневно
учесници литије планирају да прелазе по 25 до 40 км, а ноћиваће по
манастирима.
Учесници
литије, поклоници из разних региона Русије, Белорусије, Украјине Молдавије
и других земаља Савеза Независних Држава и иностранства пјешке ће
прећи око 3000 км.
У
понедјељак, послије Божанствене литургије у Фјодоровском Царевом сабору
Царског Села литија је кренула ка Кировску, кроз манастире Старе Ладоге
и град Тихвин. Поклоници ће проћи кроз градове многих области, док
не стигну 15. јула у Јекатеринбург.
Поклоници
ће пјешке ићи дуж жељезничке пруге и тако поновити пут којим су породицу
Цара Николаја Другог возили за Сибир. Путем ће им се придруживати
вјерници из других региона Русије.
Организатори
акције кажу да ће литија бити, на неки начин, чин покајања за убиство
Царске породице. Литију су благословили Митрополит Санкт-петербуршки
и Ладошки Владимир и Архиепископ Јекатеринбуршки и Верхотурски Викентије.
Извор:
Православие.Ру
С
руског: Марија Живковић
РОСТОВСКИ
СВЕШТЕНИК ДОБИО СЕДАМНАЕСТО ДИЈЕТЕ
РОСТОВ,
07. април 2008.г. - Ростовски свештеник Јован Осјак, који је недавно
добио седамнаесто дијете - кћи Ксенију, био је толико радостан, надајући
се да се на томе неће завршити проширивање његове породице, саопштава
Благовијест-Инфо, цитирајући саопштење агенције «Интерфакс-Југ».
«Никада
нијесмо планирали тачан број дјеце. Колико Бог да, осамнаест, деветнаест
– са толико ћемо и бити задовољни» - саопштио је агенцији «Интерфакс-Југ»,
отац породице, протојереј Јован Осјак, свештеник из Ростова, настојатељ
Свето-Серафимовског и Свето-Тројицког храма.
По
ријечима сабесједника, сада се у породици свештенослужитеља васпитава
12-оро дјеце: седам дјевојчица и четири дјечака. Петоро старије дјеце
живе посебно у другим крајевима земље.
«Најстарији
син и кћи имају своје породице, два сина уче богословију у Ставропољском
крају, а један син је у војсци», - исприачао је отац породице. Како
саопштава Dontr.Ru, отац Јован је казао да је многодјетност код њих
породична традиција – сам свештеник је десето дијете у својих родитеља,
а његова супруга пето.
Сада
њихова породица има 9-оро женске дјеце и 8-оро мушке. Истина, рекорд
родитеља оца Јована још није побијен, они су имали осамнаесторо дјеце.
Прво
троје дјеце је било тешко подићи, а онда је ишло лакше. Старији васпитавају
млађе, нема ни баке, ни дадиље. У породицу Осјака допутовао је Архиепископ
ростовски и новочеркаски Пантелејмон да види најмлађе седамнаесто
дијете. Он је благословио Ксенију у колијевци.
Извор:
Православие.Ру
С
руског: Марија Живковић
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ БЕШКА
ЦЕТИЊЕ,
07. април 2008.г. - Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски
Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас,
поводом Благовијести, Свету архијерејску литургију у манастиру Бешка
на Скадарском језеру.
«Призвао
је Свети пророк на благу вијест, на радосну вијест, не само словесна
створења – људе, него и вријеме и свеукупну творевину Божју», казао
је Владика Амфилохије у архипастирској бесједи. «Призвао је свеукупну
твар да благовијести и да поје имену Онога Који долази. Да поје и
да слави Име Kоје је изнад свакога имена, Iме живога Бога, тајанствено
и неизрециво», рекао је он.
«Његово
име није јављено људима прије Христа. Пророк Мојсије је тражио од
Бога да му каже име, да му каже ко је. А Господ му каже, шта тражиш
од мене, не може човјек Бога видјети и жив остати. И открио је само
да јесте ријечима: Ја сам Oнај Kоји јесам. То је јеврејска ријеч јахве
која има тајанствено значење и која је изговарана само једанпут, у
Светињи над Светињама», рекао је Митрополит Црногорско-приморски.
«Сва
предуказања Светих пророка из вијека у вијек најављивала су оно што
се догодило на Благовијести када је архангел Гаврило, послан са неба,
изговорио знамените ријечи: Радуј се благодатна, Господ је с тобом.
Благословена си ти међу женама и благословен је плод утробе твоје.
Никада се прије таква ријеч није чула, ниједно људско биће прије није
чуло такву ријеч које се удостојила Пресвета Дјева», казао је Владика
вјерном народу сабраном на литургији.
Р.В.
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ СЈУТРА СЛУЖИ У МАНАСТИРУ БЕШКА
ЦЕТИЊЕ,
06. април 2008.г. - Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски
Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служиће сјутра,
поводом Благовијести, Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Бешка
на истоименом острву на Скадарском језеру.
Света
Служба почеће у девет часова.
Р.В.
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО БДЕНИЈЕ У ГОРЊИМ БРЧЕЛИМА
ЦЕТИЊЕ,
06. април 2008.г. - Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски
Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је вечерас
са свештенством, поводом Благовијести, празнично бденије у Манастиру
Горњи Брчели.
У
току бденија Владика је замонашио двије искушенице давши им монашка
имена Гаврила и Евангелија.
Р.В.
МИТРОПОЛИТ
АМФИЛОХИЈЕ СЈУТРА СЛУЖИ У ЖДРЕБАОНИКУ
ЦЕТИЊЕ,
05. април 2008.г. - Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски
Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије служиће сјутра
са свештенством Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Ждребаоник
код Даниловграда.
Света
Служба почеће у осам часова.
Р.В.
ДОНСКИ
КОЗАЦИ ОРГАНИЗУЈУ ЛИТИЈУ ПОВОДОМ 1020 ГОДИНА КРШТЕЊА РУСИЈЕ
РОСТОВ-НА-ДОНУ,
04. април 2008.г. - Донски Козаци ће овог љета организовати литију,
посвећену 1020-ој години Крштења Русије, саопштио је представник пресс-службе
Свевелике Донске Војске.
Крштење
Русије је повезано са именом Великог кнеза кијевског Владимира Свјатославича.
988. г. Владимир се крстио, послије чега су византијски проповједници
крстили остале Кијевљане. Из Кијева су се раширили по свој земљи,
ширећи Хришћанство на Руској земљи, које је одиграло огромну улогу
у историји Руске државе, писмености, развоју образовања и културе,
архитектуре и сликарства.
«Врховни
атаман Савеза козачких војски Русије и заграничја, козачки генарал
Виктор Водолацки утврдио је план учешћа донских Козака у програму
посвећеном 1020-ој години Крштења Русије», казао је представник пресс-службе.
По
његовим ријечима планира се да се на љето организује литија, посвећена
јубилеју Крштења Русије, у оквиру међународног форума козачке културе.
«То ће бити једно од централних догађаја донских козака ове године.
На челу литије ће бити православни свештеници. Дио козака ће учествовати
у литији, а дио ће организовати стражу литије», казао је представник.
Осим
тога, по његовим ријечима, на љето ће се на Криму састати Козаци Русије,
Белорусије и Украјине на Трећем свјетском конгресу Козака.
Извор:
Седмица.Ру
С
руског: Марија Живковић
КИЈЕВОМ
ПРОШЛА АНТИНАТОВСКА ЛИТИЈА
КИЈЕВ,
03. април 2008.г. - 2. априла на дан отварања самита НАТО-а у
Букурешту, на којем ће се разматрати питање учлањења Украјине у НАТО,
у Кијеву је од Свето-Георгијевског храма, који се налази поред жељезничке
станице, кренула антинатовска литија.
У
литији, коју је организовало Свеукрајинско друштвено уједињење «Православни
избор», учествовали су и православни вјерници из Кијева и региона,
активисти «Православног избора», Савеза Православних братстава Украјине,
Православног братства Александра Невског, Свеукрајинског удружења
«Руско пријатељство», козачких и руских друштвених организација.
Предсједник
Свеукрајинског удружења «Православни избор», члан «Руског пријатељства»
Јуриј Јегорјев пред почетак литије је изјавио: «Данас када су се НАТОвски
чиновници и руководиоци десетак држава свијета сабрали у Букурешту
да ријеше нашу судбину, ми –православни вјерници и патриоте Свете
Русије, сабрали смо се у Кијеву како би литијом, у славу Божју и за
заштиту вриједности источнословенске православне цивилизације, дочекали
нову невољу која пријети нашој земљи и нашем православном народу.
Не
смијемо допустити да Украјина, упркос вољи већине њених грађана, буде
увучена у агресивни Сјеверноатлантски блок. Увлачење Украјине у НАТО
поставиће је на границу војно-политичког и економског конфликта са
Русијом и Белорусијом. Поред тога, ступање Украјине у НАТО појачаће
цивилизацијски прелом Руског свијета, који је испровоциран од евро-америчких
интегратора како унутар Украјине, тако и ван ње.
Данас
ми изражавамо наш протест против насилног увлачења Украјине у НАТО,
против антинародне политике наранџасте власти. Ми одлучно кажемо ЊЕТ
НАТО-вској експанзији на земљи Светој Русији».
Литија
је прошла улицама Соломенског и Шевченковског рејона са молитвеним
сатајањем поред зграде војно-информативног центра НАТО-а при Министарству
одбране Украјине, а завршила се код шаторског храма иконе Мајке Божје
Теодоровске.
Извор:
Седмица.Ру
С
руског: Марија Живковић
ИЗЈАВА
ЗА ЈАВНОСТ ПРОТОЈЕРЕЈА МР ВЕЛИБОРА ЏОМИЋА, ПАРОХА ПОДГОРИЧКОГ И ЧЛАНА
ПРАВНОГ САВЈЕТА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ
ПОДГОРИЦА,
02. април 2008.г. - Мићо Орландић, функционер СДП, актуелни директор
Управе за некретнине и стручњак за све и свашта, по ко зна који пут
показује и доказује да не познаје легислативу Црне Горе и важећи Закон
о државном премјеру и катастру непокретности. Умјесто да одговори
на новинарска питања која га данима чекају у његовом кабинету и аргументовано
разјасни на основу ког акта је закључком промијенио правно ваљана
рјешења о упису права непокретности Митрополије Црногорско-Приморске,
Орландић се јаловом реториком заклања иза своје тобожње ''преданости
извршавању закона''.
Очевидно,
Орландић нема мјере када по старим идеолошким рецептима и матрицама
мијења тезе, а све ради понижавања и обмањивања црногорске јавности,
али и циљног наношења штете Митрополији Црногорско-Приморској.
Вријеме,
а и даљи поступак ће недвосмислено показати да је подручна јединица
Управе за некретнине Цетиње недавно по Орландићевом налогу погрешно
примијенила чл. 124 важећег Закона о државном премјеру и катастру
непокретности. У наведеном члану се јасно прописује да се исправка
грешке једино може извршити уколико су подаци из решења о упису непокретности
погрешно преписани у катастар непокретности. Према свим расположивим
документима, подаци из бројних решења о упису непокретности Митрополије
Црногорско-Приморске нису нетачно преписани у катастар непокретности
Црне Горе. Због тога смо изричити у тврдњи да никакве грешке у том
погледу не постоје. Напомињемо да су сва решења о упису непокретности
Митрополије Црногорско-Приморске доношена након дуге и исцрпне процедуре
која је била прописана важећим законима у различитим периодима, а
доношена су и потврђивана од надлежног државног органа - подручних
јединица и негдашње републичке Дирекције за некретнине.
Орландић
флоскулама замајава црногорску јавност и покушава да као особа која
није положила један једини испит на Правном факултету јавно дискредитује
еминентне правне стручњаке и професионалце из Правног савјета Митрополије.
Евидентна је силна Орландићева жеља да помогне анатемисаном и проклетству
предатом распопу Мирашу Дедеићу, али и да атакује не само на светињу
олтара Митрополије Црногорско-Приморске него и на темеље правног поретка
Црне Горе.
Иако
је ријеч о чисто правном и уже стручном питању, ипак сматрамо да шира
јавност треба да зна о каквом је безакоњу ријеч. Поменућемо само једно,
а има их на десетине. Орландић намјерно превиђа, рецимо, решење цетињске
подручне јединице Управе на чијем је челу (бр. 130 од 18. јуна 2002.г.)
у коме је неспорно утврђено да је Православна Митрополија Црногорско-Приморска
власник цркава и других непокретности у Катастарском операту Његуши.
То решење је, након једне жалбе, потврђено решењем републичке Дирекције
за некретнине Црне Горе (бр. 951-323/2003 од 15. 9. 2003.г.). Комплетан
операт за Катастарску општину Његуши је потврђен и обнародован у ''Службеном
листу РЦГ'' (бр. 28 од 14. априла 2003.г.). Из листа непокретности
за црквене објекте и непокретности у Његушима се јасно види да не
постоје никакве грешке, тј. да су подаци из решења тачно пренијети
у Катастар непокретности. Отуда је у случају непокретности Митрополије
Црногорско-Приморске немогућа примјена чл. 124 важећег Закона о државном
премјеру и катастру непокретности.
За
Орландића, по свему судећи, постоји само једна ''грешка''. Та ''грешка''
је непобитна чињеница да Православна Митрополија Црногорско-Приморска
постоји као осмовјековна духовна институција православне вјероисповијести
на просторима на којима се налази данашња Република Црна Гора и као
правно лице коме су то својство, као и вјерским институцијама других
традиционалних вјероисповијести, признавали сви правни системи, па
и овај данашњи.
Морални
чин сваког човјека и норма демократског друштва након јавног демонстрирања
оваквог правничког незнања и грубе злоупотребе службеног положаја
ради остваривања имовинске користи трећим лицима био би оставка Мића
Орландића и уздржавање од обављања било какве јавне функције у будућем
времену.
ОТВОРЕНО
ПИСМО ПРАВНОГ САВЈЕТА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ ДИРЕКТОРУ УПРАВЕ
ЗА НЕКРЕТНИНЕ г. М. Орландићу
ЦЕТИЊЕ,
01. април 2008.г. - Појединачни акти подручних јединица Управе
за некретнине о наводном ''вршењу исправки грешака'' у катастру непокретности
и лично оглашавање директора Управе за некретнине г. М. Орландића,
као и изјаве политичара да држава мора да се умијеша у наводни ''црквени
спор'' и да је ''питање црквене имовине искључиво у надлежности Управе
за некретнине'' увјерили су Митрополију Црногорско-приморску да је
Управа за некретнине одабрана да у дјело спроведе правно насиље, које
су против Митрополије започели појединци из врхова државне власти.
Овим
писмом се упозорава директор Управе за некретнине на важећи закон,
на обавезну примјену закона и на одговорност за злоупотребу службеног
положаја и свјесно кршење закона.
Однос
Цркве и државе се мијењао кроз историју Црне Горе. По сада важећем
Уставу, Црква је одвојена од државе. Своју организацију, управу и
црквеновјерске послове СПЦ уређује црквеним Уставом. Црквеним Уставом
су одређена правна лица Цркве, а не државним законима. Зато Управа
за некретнине нема никакву надлежност по питању назива правних субјеката
као носилаца права својине црквене имовине. Носилац тог права је Митрополија
Црногорско-приморска, јер је она правно лице по Уставу Цркве и јер
је у поступку уписа стварних права на непокретностима она уписана
као титулар права својине!
Управа
за некретнине незаконито покушава да развласти Митрополију Црногорско-приморску
као носиоца својинских права на црквеној имовини, мијењајући законите
уписе у катастру непокретности и лажно називајући то ''вршењем исправки
грешака''. Тиме се свјесно стварају услови за насилно отимање имовине
Митрополије од стране тзв. Црногорске православне цркве, као неканонске,
псеудо-вјерске творевине, основане подношењем пријаве од стране грађана
Одјељењу безбједности Цетиње (увјерење број 34-01/99-4357/1 од 17.01.2000.).
Лажно
се ствара и привид да постоји ''црквени спор''. Такав спор правно
не постоји, нити је икада постојао. Постоје само бројни покушаји насилног
физичког отимања појединих црквених објеката Митрополије, од стране
припадника тзв. ЦПЦ. И постоји очигледна намјера политичара да се,
доношењем нових закона и измјенама постојећих, имовина Митрополије
прогласи државном. Тиме се правно насиље преноси и на законодавни
терен, најављујући општу хајку против Митрополије. Они који то чине
не би смјели да изгубе из вида да би под удар истог безакоња морала
пасти и имовина Римокатоличке Цркве и Исламске заједнице у Црној Гори!
Управа
за некретнине је постала извођач радова на спровођењу правног насиља
којим се Митрополији Црногорско-приморској одузима имовина. Слијепим
извршавањем тог задатка директор Управе за некретнине свјесно крши
закон и преузима личну одговорност за све последице које из тога могу
проистећи.
Законом
је Управи за некретнине повјерено да води катастар непокретности и
управни поступак у области својинских и других стварно-правних односа.
Законом је тачно одређено да се својински уписи у катастру непокретности
могу вршити и мијењати само по захтјеву овлашћеног лица и на основу
пуноважне исправе која садржи правни основ за то. - Нити је поменута
ЦПЦ овлашћено лице, нити има такву исправу - на основу које би се
могла вршити промјена уписа са Митрополије на друга лица, нити су
поједине цркве, или добра цркве, правна лица, па је такав захтјев
морао бити одбачен. - Све друго је безакоње и правно насиље, којима
се угрожавају правна сигурност и грађански мир.
ПРАВНИ
САВЈЕТ
МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ
|
P
R E S S
